11. април 2018.
Деветнаест година од убиства новинара Славка Ћурувије и готово три године после почетка суђења, процес пред Специјалним судом више изазива горчину него што даје наду онима који очекују да буду кажњени налогодавци и извршиоци овог злочина. Пред судским већем прошло је више од 80 сведока, који готово да се ничег важног нису сећали – или нису хтели да се сете. Политичким мотивима за убиство Ћурувије суд се није ни на који начин бавио, чак ни када су неки сведоци на њих указивали
Пише: Светлана Палић
Данас се навршава 19 година од убиства новинара и власника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије, и прошле су готово три године од почетка судског процеса четворици оптужених припадника Ресора државне безбедности, а да нисмо много ближи одговору на питање да ли ће и ко због овог злочина завршити иза решетака.
Оно што је обележило последњу годину судског процеса – и што је многе навело на помисао да ће исход бити повољан за окривљене – јесте одлука судског већа, којим председава судија Снежана Јовановић, донета прошлог јула, да се затворски притвор замени кућним, са електронским наѕором, за оптужене Милана Радоњића, некадашњег начелника београдског центра Ресора државне безбедности, који се терети да је по налогу начелника РДБ, првоокривљеног Радомира Марковића, организовао убиство, и Ратка Ромића, некадашњег инспектора Друге управе РДБ, оптуженог за саучесништво.
Тако су се Радоњић и Ромић, након три и по године притвора, нашли поново код куће, са електронском наногицом.
„Није неуобичајено да се, када притвор траје неколико година као што је овде случај, изврши замена притвора овом мером, мада би оваква одлука судског већа могла да значи у одређеној мери и став суда о томе колико је јавни тужилац био успешан у доказивању своје оптужнице“, кажеСлободан Ружић, адвокат деце убијеног новинара, Радетаи Јелене.
Бескрајно саслушавање о питањима која немају везе са злочином
Судски процес ушао је у фазу извођења писаних доказа, међу којима има и оних са елементима државне тајне, због којих су нека рочишта у фебруару и марту ове године била затворена за јавност.
Након више од 80 испитаних сведока Тужилаштва за организовани криминал, колико их је до сада дало исказ пред трочланим судским већем Посебног одељења Вишег суда у Београду у Устаничкој улици, јавност је с правом могла да очекује да ће знати више детаља о томе ко је организовао и по чијем је налогу на Ускрс, 11. априла 1999. године, у јеку НАТО бомбардовања, усред дана, испред зграде у којој је живео, у Ћурувију хладнокрвно испаљено 17 хитаца у главу и леђа, без шансе да преживи.
Политичким мотивима за убиство Ћурувије суд се није ни на који начин бавио, чак ни када су неки сведоци на њих указивали
Уместо тога, за ове три године пред судијама су се смењивали припадници Службе државне безбедности који су инкриминисаног дана пратили Ћурувију у сменама, као и они вишег ранга који су имали (па и они који нису имали) везе са истрагама о његовом убиству.
Мало ко се од припадника Деветог пратећег одељења сећао – или желео да се сећа – тог 11. априла, и њихови искази, вођени бескрајним, детаљним питањима појединих адвоката одбране, више су говорили о процедурама извештавања и праћења „објекта“ него о убиству.
Политичким мотивима за убиство Ћурувије суд се није ни на који начин бавио, чак ни када су неки сведоци на њих указивали, а помињу се и у оптужници.
„Поступак се отегао и поред тога што одлагања није било, јер су многобројни сведоци саслушавани детаљно и о питањима која немају никакве везе са злочином“, примећује новинарка Доротеа Чарнић, дугогодишњи извештач Политике са овог суђења.
Са друге стране, неколико бивших руководилаца ДБ, међу њима и први начелник ДБ после промене власти 5. октобра 2000. године, Горан Петровић, подвлачили су чињеницу да је и тако било злоупотребе припадника ДБ кроз интензивно праћење „објекта“ у дану убиства (Петровић: „То је потпуно неуобичајена пракса“), те да је идентична матрица примењена и приликом убиства четворице припадника обезбеђења СПО на Ибарској магистрали у атентату на Вука Драшковића, лидера тада највеће опозиционе странке, када је захтевано да се централи РДБ јавља чак и то ко је где седео у аутомобилима.
Детаљ из Петровићевог сведочења од 12. маја ове године показао је да у судским списима овог предмета нема важних сведочења припадника РДБ из 2001. године (непосредно по преузимању контроле над РДБ од стране нове, петооктобарске власти), као што је изјава неискусног припадника Деветог одељења који се није на време повукао из Светогорске улице јер није разумео шифру 534. Он је – каже Петровић – сведочио да је чуо панично наређење „Бежи! Склањај се! Прекидај!“ како не би видео убице које су се приближавале жртви. (Петровић: „У 15 година дугој каријери нисам чуо да се тако нешто десило!“)
Ружић: Истоветна матрица као код Ибарске, Стамболића и у Будви
Адвокат Ружић верује да је препознавање ове матрице злочина – примењене не само на Ибарској магистрали већ и у другим до сада пресуђеним случајевима у које је умешан РДБ – један од кључних момената процеса.
„По мом дубоком уверењу, до доношења осуђујуће пресуде може доћи само уколико суд буде имао у виду практично истоветну матрицу коју су припадници РДБ-а, па и ови који су у овом предмету оптужени, примењивали у случајевима Ибарске магистрале, убистваИвана Стамболићаи покушаја убиства Вука Драшковића у Будви, па чак и приликом убиства Зорана Ђинђића. Уколико суд убиство Славка Ћурувије буде анализирао строго индивидуализовано, што ми се чини да је сада случај, склон сам да верујем да расту шансе оптуженима да прођу некажњено“, каже Ружић.
ЛЕКИЋ: СВЕ ШТО ЈЕ МОГЛА ДА УРАДИ НАОПАКО, ДРЖАВА ЈЕ УРАДИЛА – НАОПАКО
– Нема тог режима у претходних 19 година који није обећао промптно решавање убиства Славка Ћурувије. Од владе којом је командовао (Слободан) Милошевић и у чијем мандату се десило убиство, па до последње политичке гарнитуре која је на власти од 2012, гарнитуре чији су најеминентнији представници партиципирали у власти која је уходила, кажњавала, а затим убила Славка Ћурувију. Александар Вучић је био министар за информисање, а Томислав Николић, тадашњи потпредседник владе, без да трепне, изјавио је: „Није ми жао што је убијен Ћурувија. Поновићу то опет. Не, и шта сад?!“ Пре четири године Вучић се јавно извинио не због тога што је учествовао у власти државе која је починила убиство, него зато што смо 14 година чекали да извршиоци убиства дођу пред лице правде.
Убиство Славка Ћурувије је изведено усред бела дана, нескривено, прецизно, хладно, просто – професионално. Ипак, до данас није добило неопходни судски епилог. Ова власт је пре четири године само обелоданила оно што је било очигледно и што смо знали још новембра 2000. године, после свргавања Милошевићевог режима, а посебно после акције „Сабља“: да иза свега стоји држава.
Наводи у оптужници су јасни: Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти“.
Све што је могла да уради наопако, у случају убиства Славка Ћурувије држава је урадила управо тако – наопако. Дешавало се да у истрази овог убиства припадници РДБ сами од себи узимају изјаве. Нема апсолутно никакве разлике између предистражних и истражних радњи и самог суђења. Суђење се беспотребно развлачи. На суђењу које је отворено за јавност, тражи се искључивање јавности. Кључни сведок убиства није очевидац већ Милорад Улемек, организатор убиства премијера Зорана Ђинђића.
Коначно, држава је формирала и своју Комисију која треба да се бави и овим случајем, у чему искључиво препознајем намеру да се још једном сакрије да до суштинске промене режима није ни дошло, тј. да је рад Комисије само симболички привид промене која је у стварности изостала – наводи Лекић поводом годишњице убиства Славка Ћурувије.
Маринков: Праве убице нису на оптужници
„После још једне године суђења за убиство Славка Ћурувије стиче се утисак да нисмо нимало ближи откривању правих убица. Након што је суд саслушао све сведоке које је предложило Тужилаштво, постало је очигледно да нико од скоро сто испитаних сведока нема никаквих сазнања о извршиоцима убиства, нити може на било који начин да увеже окривљене у овом поступку са тим злочином“, каже бранилац првоокривљеног Радомира Марковића, адвокат Владимир Маринков.
Поступак се отегао и поред тога што одлагања није било, јер су многобројни сведоци саслушавани детаљно и о питањима која немају никакве везе са злочином (Доротеа Чарнић)
Према његовом мишљењу, то доказује да се на оптуженичкој клупи налазе особе које немају везе са убиством Ћурувије, као и да је Тужилаштво поднело оптужницу против „дежурних криваца“ за злочине са краја деведесетих година, како би испунило неке политичке циљеве, а не привело правди праве убице.
Суђење оптуженима за убиство Славка Ћурувије је у завршну фазу. До краја поступка остало је да се суд одреди када су у питању сведоци које одбрана оптужених позива (Александар Вучић, Томислав Николић…), али и да се прегледају извештаји са базних станица мобилне телефоније којима Тужилаштво доказује присуство и међусобну комуникацију окривљених на месту убиства.
После тога следе завршне речи, а затим и првостепена пресуда, што се све, према мишљењу адвоката Ружића, може догодити у наредних неколико месеци.
МАТИЋ: ПРЕСПОРО ИЗВОЂЕЊЕ ДОКАЗНОГ ПОСТУПКА
– Не можемо коментарисати сам садржај суђења оптуженима за убиство Славка Ћурувије и одлуке судског већа. Наша је жеља да се судски процес доведе до краја у што краћем, разумном року, да се сви докази изведу, саслушају сви сведоци који могу да дају свој допринос утврђивању истине о убиству Славка Ћурувије. Константно смо упозоравали на преспорост у динамици извођења доказног поступка, сведочења и у другим радњама судског већа. Нажалост, још увек се ништа није променило – каже за СЋФ Веран Матић, председник Комисије за истрагу убистава новинара.
Он подсећа да је, пошто је у питању оптужница за кривично дело тешко убиство и пошто је оптужени главни извршилац у бекству (а разлози за притвор су могући утицај на сведоке и узнемиравање јавности), очекивао да ће оптужени остати у притвору све док се не изведу сви докази и док сва осумњичена лица не буду приведена на саслушање.
Матић истиче да је за Комисију за истрагу убистава новинара била неприхватљива одлука да се двојица оптужених пусте у кућни притвор и да Комисија неће прихватити чињеницу да је та одлука била неопходна. Он подсећа да је оваква одлука суда била могућа пошто закон не предвиђа аутоматски притвор за кривично дело тешко убиство.
– Ми смо убеђени у снагу доказа којима Тужилаштво располаже и надамо се да ће суд правилно да их вреднује и донесе пресуду – каже Веран Матић.
