4. јул 2016.
Некадашњи главни уредник Политике експрес Ђорђе Мартић рекао да је директор и главни уредник Политике Хаџи Драган Антић од њега тражио да објави текст о томе како је Ћурувија издајник, о чему је неколико месеци пре тога говорила Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића
Пишу: Зоран Б. Николић и Марија Будимир
У наставку суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, данас се пред Специјалним судом у Београду говорило о тексту „Ћурувија дочекао бомбе“, објављеном у дневном листу Политика експрес 6. априла 1999, пет дана пре убиства.
Пред судом су се појавили аутор текста Мирослав Марковићи тадашњи главни уредник Политике експрес Ђорђе Мартић, док Хаџи Драган Антић, бивши директор новинске куће Политика, главни уредник листа Политика и човек од највећег поверења Мирјане Марковић, супруге Слободана Милошевића, није дошао.
У поменутом тексту аутор се позива на изјаву Мирјане Марковић, супруге Слободана Милошевића и председнице Дирекције Југословенске левице (ЈУЛ) из новембра 1998, приликом оснивања Универзитетског комитета те партије. Она је тада Ћурувију назвала издајником, тврдећи да он подржава САД у жељи да бомбардују Србију. Мирослав Марковић је у свом тексту практично поновио те тврдње.
„У овој ситуацији мудро су заћутали сви они који су све време прижељкивали бомбе за Србе. Реч је, дабоме, о Славку Ћурувији. Данас када те жељно очекиване и призиване бомбе убијају Србију, издајници ћуте. Ако чекају да Срби и Србија буду покорени, узалуд чекају, а ако су се надали да ће њихова издаја бити заборављена, узалуд су се надали“, написао је тада Марковић. Текст је исте вечери прочитан у Другом дневнику РТС-а.
За убиство Ћурувије 11. априла 1999. године оптужени су бивши начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковић, бивши начелник београдског центра РДБ Милан Радоњић, као и бивши припадници те службе Ратко Ромићи Мирослав Курак, који је у бекству.
Ружић: Није тешко закључити како је написан текст
Председница судског већа Снежана Јовановићобјаснила је на почетку рочишта да је судски позивар на адреси Хаџи Драгана Антића затекао жену која му је рекла да је тај сведок „већ дуже време на лечењу у иностранству“.
Због тога је судија Јовановић предложила да се проблем реши тако што ће бити прочитано Антићево сведочење дато истражном судији 2007. године. Заправо, будући да су сви учесници поступка, како је објаснила Јовановићева, већ упознати са Антићевим исказом, транскрипт те изјаве је само на брзину прелистан пред камером суда, па су новинари остали ускраћени за садржај тог сведочења.
Нико од присутних није имао никакве примедбе на прелиставање, па се ни из тога није дало ништа више закључити.
„У свом исказу Антић је рекао да је он дао налог да се пише тај текст и да је пријатељ са Миром Марковић. Није тешко закључити како је дошло до писања текста. У исказу Антић није рекао да ли је од неког добио упутство за спорни текст“, рекао је касније новинарима адвокат породице Ћурувија Слободан Ружић.
Није сасвим јасно зашто је судија Снежана Јовановић дозволила Мартићу изношење мишљења о политичкој ситуацији, засновано на оном што је читао у медијима, јер иначе сведоцима доследно допушта само да износе чињенице и околности и прекида их чим почну да износе своја мишљења, ставове и закључке
Овај текст, који је објављен под насловом „Ћурувија дочекао бомбе“, потписао је тадашњи коментатор Политике експрес Мирослав Марковић, који се данас појавио пред судом крећући се на штакама. Овај старији човек рекао је да је и сам дошао на идеју да напише такав текст и да је већ имао „готов кроки“, који је само довршио када му је Ђорђе Мартић, тада главни уредник Политике експрес, пренео налог директора.
Објаснио је, међутим, да је његов оригинални коментар био више уопштен, „бавио се више појавом, а не појединачним примерима“. Укратко, у том тексту није био ни поменут Славко Ћурувија. Када му је Мартић на то указао, отишао је у документацију и нашао интервју са Мирјаном Марковић, који је објављен у Политици у новембру претходне године, у којем је она говорила о свом разговору са Ћурувијом.
Мирослав Марковић је преправио текст и у њему се тада помињао Ћурувија (мада је Марковић инсистирао на томе да је и даље било реч о појави, па се о „издајницима“ говорило у множини), али он још није носио наслов „Ћурувија дочекао бомбе“.
Сведок није могао да се сети оригиналног наслова, али се на питање тужиоца сложио с тим да је он вероватно био „Перфидност и бруталност издаје“. Наслов је променио Мартић, који је и скратио текст, јер је био предуг.
„Изиритиран, са појачаном емоцијом, писао сам о онима који су на неки начин навијали за НАТО бомбардовање, а они и њихове новине су ћутали. То је било моје мишљење. Могао сам да се не сложим са уредниковим интервенцијама или да не потпишем тај текст, али нисам“, рекао је Марковић.
Судија дозволила Мартићу изношење мишљења, док другима није
У делу који се тицао настанка текста „Ћурувија дочекао бомбе“, сведочење Ђорђа Мартића поклопило се са Марковићевим, осим са Марковићевом тврдњом да је већ имао скицу поменутог коментара. Мартић је рекао да му тај детаљ није познат, али да је свакако иницијатива дошла од Хаџи Драгана Антића.
Остатак Мартићевог сведочења било је изношење његовог мишљења, виђења политичке ситуације с краја прошлог века, засновано на ономе што је прочитао и чуо у медијима и, како је рекао, на његовој стручности с обзиром на то да је завршио Факултет политичких наука и магистрирао.
Није сасвим јасно зашто је судија Снежана Јовановић ово дозволила, јер иначе сведоцима доследно допушта само да износе чињенице и околности и прекида их чим почну да износе своја мишљења, ставове и закључке, као што није било баш јасно ни какве све то везе има са предметом кривичног поступка. На ову необичност је на крају указао и адвокат Слободан Ружић, заступник породице Ћурувија, а председница судског већа се с том примедбом сложила.
Укратко, Мартић је, подстицан од Зоре Никодиновић Добричанин, која заступа Радоњића и Ромића, причао о Зорану Ђинђићу, земунском клану, Верану Матићу, главном уреднику ТВ Б92, тексту објављеном у мају 1999. у Њујорк тајмсу, који су потписали Ђинђић и Мило Ђукановић, „медијском прогону“ који преживљава током протеклих 16 година, како наћи који текст на интернету и ко зна о чему још не.
„У свом исказу Антић је рекао да је он дао налог да се пише тај текст и да је пријатељ са Миром Марковић. Није тешко закључити како је дошло до писања текста. У исказу Антић није рекао да ли је од неког добио упутство за спорни текст“ (Слободан Ружић, адвокат породице Ћурувија)
Судија Снежана Јовановић је на крају рочишта затражила од одбране Радомира Марковића да се изјасни да ли се слаже с тим да се само прочита исказ некадашњег Марковићевог помоћника Франка Симатовића, који неће сведочити јер чека обнову процеса за злочине против човечности пред Хашким трибуналом. Са овим предлогом су се већ сагласили сви остали учесници у поступку.
Марковићев адвокат Владимир Маринковрекао је да не може о томе да се изјасни док суд не одлучи о предлогу одбране да се Симатовићево сведочење потпуно изузме из поступка, док је сам Радомир Марковић, насупрот томе, рекао да нема ништа против читања. Због тог неслагања им је Снежана Јовановић дозволила да се консултују, да би на крају други Марковићев адвокат, Душан Машић, рекао да су закључили да се неће противити читању Симатовићевог исказа датог пред истражним судијом уколико суд одбије њихов предлог да се то сведочење потпуно изузме из поступка.
Снежана Јовановић је обавестила присутне и да је од Вишег суда добила информацију да је здравствено стање Марковићевог претходника Јовице Станишића, који је такође требало да сведочи, такво да он то није у стању, па је Тужилаштво одустало од захтева да се он саслуша пред судом.
И с тиме су се сложили сви учесници у поступку, осим Зоре Никодиновић Добричанин која је затражила да погледа Станишићеве лекарске налазе пре него што се изјасни, тако да ће одлука о овом питању бити донета накнадно.
На крају је судија Јовановић рекла да је бивши високи функционер РДБ Зоран Мијатовић, који је требало да сведочи сутра, обавестио суд да то неће моћи да учини јер се налази на годишњем одмору у иностранству, па ће се он појавити на неком од наредних рочишта.
Сутра ће уместо Мијатовића сведочити Милисав Спасојевић, полицијски пензионер, који је својевремено учествовао у истрази о овом убиству. Он се у јуну није појавио пред судом, јер се испоставило да у том тренутку ни суд ни МУП нису имали његову адресу.
