9. јул 2021.
Поводом учесталих званичних, али и неформалних, позива организацијама цивилног друштва да се ипак укључе у консултативни процес са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог за израду документа јавне политике за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији, подсећамо да се изузетно нетрпељива атмосфера према цивилном друштву, због које су организације цивилног друштва у априлу ове године донеле одлуку о неучешћу у овом процесуније променила.
Том приликом су Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог и Влади Србије упућени следећи захтеви :
- да Управа за спречавање прања новца и финансирања тероризма објави извештај о случају “Списак”, и да надлежне институције покрену поступак утврђивања одговорности за прекорачење овлашћења Управе прописаних Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма;
- да Народна скупштина заустави кршење Етичког кодекса и злоупотребу ове институције за ширење лажи, етикетирање и застрашивање цивилног сектора;
- да се зауставе таблоидне кампање против цивилног сектора и независних новинара и новинарки у прорежимским медијима.
С тим у вези, још једном подсећамо да су без епилога прошли случајеви жестоких напада у Народној скупштини Републике Србије на цивилно друштво и независне медије током марта месеца 2021. године. Тих дана је неколико народних посланика, укључујући и шефа најбројније посланичке групе, Александра Мартиновића, изашло из оквира прихватљивог понашања и злоупотребило Парламент за вербалне нападе којима су ширили нетрпељивост и мржњу према удружењу ЦРТА и независном истраживачком медију КРИК, као и за малициозне личне нападе на неколико активиста. Даље, ни после годину дана од случаја ’Списак’ и даље нису предузети кораци за утврђивање одговорности Управе за спречавање прања новца и финансирања тероризма за то што је овај орган без јасног правног основа упутио захтев свим банкама у Србији да доставе податке о рачунима и трансакцијама 37 организација и 20 појединаца из сфере медија и цивилног друштва.
ОЦД су више пута од надлежних тражиле дијалог у циљу хитног решавања захтева који су предочени Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које се, пак, са своје стране јавно прогласило ненадлежним за решавање притисака и напада на цивилно друштво. Одговорност овог министарства, као и свих других институција, је да поштујући Устав и законе Србије утичу на обезбеђивање основих услова за рад и деловање цивилног друштва, пре отпочињања било каквог процеса који би промовисао подстицајно окружење.
Уколико институције државе Србије заиста искрено желе да Стратегијом створе подстицајно окружење за рад цивилног друштва и немају намеру симулирања дијалога и демократије, верујемо да ће учинити све што је у њиховој моћи да испуне наше претходно упућене захтеве. За уживање високих стандарда савремене демократије, отвореног друштва и медијских слобода, неговање културе дијалога и стварање толерантног друштвеног амбијента непходно је да кључни друштвени и политички актери цивилно друштво виде као важног партнера чије су активности усмерене на унапређење услова живота свих грађана Србије.
Потписнице:
Грађанске иницијативе
Београдски центар за безбедносну политику
Београдски центар за људска права
Цаталyст Балканс
Центар за европске политике
Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА)
Европски покрет у Србији
Фонд за хуманитарно право
Иницијатива младих за људска права
Иницијатива за економска и социјална права- А11
Комитет правника за људска права- YУЦОМ
Национална коалиција за децентрализацију
Аутономни женски центар
Независно удружење новинара Србије
Биро за друштвена истраживања
Омладински центар ЦК13
Центар за практичну политику
Партнери Србија
Славко Ћурувија фондација
Траг фондација
Транспарентност Србија
Војвођански грађански центар
Центар за владавину права
ПРОТЕЦТА
