19. април 2019.
Отварајући изложбу „Новинарство. Овде. Сада“, Јелена Ћурувија, ћерка убијеног новинара Славка Ћурувије, истакла је да је њој ова година јако значајна и зато што се дошло до пресуде за тај злочин.
Извор: Славко Ћурувија фондација
Оснивачица и почасна председница Славко Ћурувија фондације је на отварању изложбе у Дорћол плацу рекла да је изложба организована како би се направила паралела између времена када је њен отац радио и био убијен и ситуације у новинарству данас, када поједини професионални новинари покушавају да раде свој посао на најбољи начин.
„Требало је много времена, рада и муке да би се дошло до ове тачке“, рекла је Јелена Ћурувија после приказивања хронологије живота и рада њеног оца, који је убијен 11. априла 1999. године, због чега су недавно организатори и извршиоци тог злочина, бивши припадници Ресора државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак првостепено осуђени на 30, односно 20 година затвора.
Ивана Стевановић, извршна директорка Славко Ћурувија фондације, истакла је да је изложба отворена на дан када је Србија поново пала на листи Репортера без граница када су медијске слободе у питању, и подсетила да је и јуче једна од главних вести била „мучна и прљава кампања, са опасним говором мржње против новинара“.
„Храбри новинари који су учествовали у овом пројекту: Милан Јовановић из Врчина, Верица Маринчић из Инђије, Анђела Рисантијевићиз Зајечара и Мирослав Јовановићиз Крагујевца, као и њихове колеге у другим локалним заједницама, сваког дана страхују од насиља, од напада, од претњи, од сиромаштва, од могућности да њихови медији буду угашени. То су они ретки независни медији и независни новинари који не желе да праве компромисе, храбри су и одбијају да ћуте“, рекла је Ивана Стевановић, захваљујући им на томе што раде.
Извршна директорка СЋФ рекла је да је идеја изложбе била да одговори на питање где су новинари и новинарство у Србији 25 година после смртиДаде Вујасиновићи 20 година после убиства Славка Ћурувије.
Изложба је настала из четири фотографске аудио приче о четворо новинарки и новинара који се у својим срединама, упркос притисцима, нападима, вређањима, одважно баве критичким новинарством.
Аутор изложбеМарко Рисовићизјавио је за ФоНет да се изложене фотографије баве новинарима који живе и раде у локалним срединама.
„Није битна естетика, битне су приче тих људи, јер су они последња линија одбране људског достојанства и демократије у Србији“, оценио је Рисовић.
Отварању изложбе присуствовали су новинари, представници новинарских удружења и организација, цивилног сектора, као и представници дипломатског кора.
Изложба у Дорћол плацу је отворена до среде, 24. априла.
___________________________________________________________
Приче о храбрим новинарима
Фотограф Марко Рисовић сликао је како живи и ради четворо новинара локалних медија.
Верица Маринчић,новинарка портала Инђија Цафе, због својих текстова нападана је и вређана на најгнусније начине, чак и на званичној Фејсбук страници Општине Инђија. Упркос томе, Верица и даље пише о ономе што локална власт жели да сакрије. Да би преживела, ради у трафици.
Милан Јовановићгодинама је на порталу Жиг инфо објављивао истраживачке текстове о локалним моћницима у општини Гроцка, да би му 12. децембра 2018. године била спаљена кућа. Подметнути пожар однео је све што је са супругом стекао, па и апарате и лекове које је користио као тежак астматичар и срчани болесник.
Мирослав Јовановић, један од најпознатијих крагујевачких новинара и главни уредник недељника Крагујевачке, пензију је дочекао на бироу рада. Град Крагујевац ниједном није расписао конкурс за пројектно суфинансирање медија, па критички медији, као што су Крагујевачке, једва опстају.
Анђела Рисантијевић, упркос томе што од бављења новинарством не може да живи, упркос увредама и притисцима које редовно доживљава, успева да, поред свих других послова које је морала да ради, редовно пише и уређује портал Глас Зајечара.
