10. април 2021.
Већ 22 године су прошле од татиног убиства, а ја се и даље активно трудим да дођемо до правде. Некад изгледа као да нисмо стигли нигде. Буквално, ни пар корака даље, иако је 2020. деловало да смо надомак решења. Али ја сам његово дете. Не одустајем, идем до краја, каже за Цензоловку Јелена Ћурувија Ђурица, ћерка новинара Славка Ћурувије који је убијен 11. априла 1999. Суђење за убиство није завршено ни после шест година
Извор: Цензоловка/ Разговарала: Тамара Спаић
Сузе, које су чекале од тренутка кад су јој убили оца, исплакала је тек кад јој је јављенапрвостепена пресуда да су четворица руководилаца и припадника Ресора државне безбедности Раде Марковић,Милан Радоњић,Мирослав Курак и Ратко Ромићосуђени на укупно 100 година затвора за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије.
Било је то пре две године, а у међувремену је та пресуда пала и сад смо поново на почетку.
У интервјуу за Цензоловку Јелена Ћурувија Ђурица каже да се због свега тога данас осећа као у моментима непосредно након убиства:
„Идеја да правда није још стигла јесте нешто што ставља мрачан облак нада мном и над мојим животом.“
Новинар и издавач Дневног телеграфа и недељника Европљанин убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, око 16.45 часова, испред улаза у зграду у Светогорској, у којој је становао. Убијен је као први са списка политичких непријатеља режима Слободана Милошевића.
Упркос бројним обећањима највиших представника власти, у годинама након пада режима, да ће убиство бити расветљено, истрага је невољно и с прекидима спровођена пуних 16 година.
Шест година суђења
На то су се надовезале четири године суђења са више од 100 сведока, око 90 рочишта, са мноштвом покушаја, понекад и успелих, да се неки од кључних сведока и доказа одбаце. Првостепена пресуда, непосредно пред двадесетогодишњицу убиства, налогодавце и непосредног извршитеља злочина означила је као „непозната лица“.
Апелациони судје у септембру прошле године укинуо ову пресуду и вратио је истим судијама на поновни поступак.
Од октобра 2020. године траје поновљено суђење којим доминирају окривљени и њихови адвокати са причом о „законитом“ праћењу Славка Ћурувије, негирањем његовог новинарског рада и тога да је убијен због бескомпромисног новинарства, са инсинуацијама да је био „страни плаћеник“ и да се „Никад неће сазнати ко је убио Ћурувију, јер ми нисмо“ (изјава Радета Марковића на суђењу 2. фебруара 2021).
Не можемо овај случај изузети из контекста деведесетих, Милошевића, Мире Марковић и других политичких убистава која су се тада дешавала и начина на који су се дешавала. Морају бити повезани, мора се имати свест да је Раде Марковић био још годину дана на функцији, да је имао још доста времена да уништи доказе
Цензоловка: Двадесет две године смо без правоснажне пресуде за убиство Славка Ћурувије. То је поразна чињеница за цело друштво. Познато нам је да се он у данима пред убиство осећао и изоловано, изневерено, усамљено, што је вероватно био и циљ Службе која га је убила. Како се ви као његова ћерка осећате данас?
Јелена Ћурувија Ђурица:Нажалост, непромењено, тачније, не много промењено у односу на моменте одмах после татине смрти. Идеја да правда није још стигла јесте нешто што ставља мрачан облак нада мном и над мојим животом.
Већ 22 године су прошле и ја се све те године активно трудим да дођемо до правде и некад изгледа као да нисмо стигли нигде. Буквално, ни пар корака даље, иако је прошле године деловало да смо надомак решења. Али ја сам његово дете. Не одустајем и идемо до краја. Наравно, имам некако наду да правда јесте спора, али јесте и достижна.
[su_note note_color=“#ff3030″ text_color=“#fdfafa“]ОТВАРАЊЕ ДОСИЈЕА СЛУЖБЕ МОЖЕ ДА ПОМОГНЕ
Цензоловка:И поред тога што је Раде Марковић имао довољно времена да уништи доказе, многи верују да они и даље постоје. Европски парламент је у последњој резолуцији поново затражио отварање тајних досијеа Службе. Да ли верујете да би то помогло да се открију налогодавци и извршиоци убиства и да ли њихово неотварање у ствари указује где треба тражити одговорне за убиство?
Ћурувија Ђурица:Отварање досијеа сигурно може да помогне. Прво да схватимо и до детаља сазнамо како је Служба деведесетих функционисала и у које сврхе. То би допринело схватању да је Служба тада била инструмент власти и у многим тренуцима решавала проблеме и уклањала политичке непријатеље брачног пара Милошевић–Марковић. Кад бисмо то схватили, онда бисмо разумели многе случајеве, не само мог оца већ и разних других људи који су награбусили због својих активности, да ли је исход била смрт или нешто друго, није чак ни важно. Схватили бисмо како су они утицали на животе људи. И да су то радили. То је јако важно. Претпостављам да би се из тих досијеа видело на који начин је тата праћен, колико дуго и зашто је био предмет интересовања Службе у то време.[/су_ноте]
Цензоловка:У поновљеном поступку, односно по начину на који се одиграва, не делује чак ни да стојимо у месту. На основу тога како окривљени и њихови адвокати, а да им се нико не супротставља, понављају беспризорну причу осуђивања Славка Ћурувије, делује као да се враћамо уназад. Да ли пратите поновљени поступак и да ли сте очекивали да ће овако дуго трајати?
Ћурувија Ђурица:Нисам очекивала да ћемо уопште доћи у ову ситуацију да смо у поновљеном поступку. Наравно да нисам очекивала ни да ће оволико да траје. Једино што сам очекивала јесте да се оптужени и одбрана тако понашају. То смо видели на првом суђењу. Њима је то тада тамо омогућено и то је један од разлога што сам ја само два пута била на том суђењу, јер просто нисам могла да поднесем толику количину бахатости и безобразлука и непоштовања према мом тати. Нажалост, поражавајућа је чињеница да им судије дозвољавају такво понашање.
У крајњем случају, атмосфера у целој земљи је таква да не постоји здрав разум, не постоји логика, систем вредности, све је урушено и самим тим је, нажалост, нормално да се такви људи тако понашају. На неки начин, такви људи воде и ову државу и наше животе. Тако да врло често имам утисак да се играју са нама, да покушавају да нас излуде толико да и ми погубимо здрав разум и здраву логику којом се водимо, бацајући нас из ћошка у ћошак, из једне апсурдне ситуације у другу. Нажалост, очекујем све.
Докази су јасни, да не могу бити јаснији
Цензоловка:Поводом тог вашег утиска морам да вас питам да ли мислите да има политичке воље да се реши убиство. Јер, много пута до сада је истакнуто да је основна препрека за решавање политичког убиства Славка Ћурувије управо недостатак политичке воље.
Ћурувија Ђурица: То је веома проблематично питање зато што би требало да ствари у овој земљи функционишу тако да се не решавају судски поступци на основу тога да ли постоји политичка воља да се они реше или како да се реше. Ја бих стварно волела да се судство, тај трио који тамо седи, осећа независним и јаким да може да донесе одлуку какву сматра да треба да донесе.
По мени, докази су толико јасни да не могу бити јаснији. И то није само моје лаичко мишљење. То је и мишљење мог адвоката. Не причам о мишљењу јавности намерно, јер сматрам да треба да се бавимо доказима и судским процесом на начин како то право налаже.
Јелена Ћурувија Ђурица се после свега и данас осећа као у моментима непосредно након убиства: „Идеја да правда није још стигла јесте нешто што ставља мрачан облак нада мном и над мојим животом“
С друге стране, не можемо овај случај изузети из контекста деведесетих, Милошевића,Мире Марковићи других политичких убистава која су се тада дешавала и начина на који су се дешавала. Морају бити повезани, мора се имати свест да је Раде Марковић био још годину дана на функцији, да је имао још доста времена да уништи доказе – ако их је и било. То је мој здрав разум.
Просто би требало да те судије које тамо седе, као и у Апелационом суду – пошто се иде тамо-вамо – имају свест о свему томе. Није на мени да говорим како ствари треба повезати. То су људи који су учени за тај посао. Апелујем сваки пут на њихово знање, на њихову стручност, на личну и професионалну етичност да ураде оно што треба. Последње што желим је да Александар Вучићдође у позицију или се постави тако да је он тај који решава тај случај. Прво, не бих волела да му се да тај кредит, да је он тај који је решио случај Славка Ћурувије, јер је он тај који је био у жижи кад се решавао живот мог оца. Тако да цео случај не би требало да зависи од тога да ли он има жељу и вољу да то заврши и на који начин.
Цензоловка: Каква су ваша очекивања од поновљеног поступка?
Ћурувија Ђурица:Апелујем на судство, на судије да се понашају професионално и да се осећају довољно слободно да донесу одлуку која је очигледна. Кад је тата у питању, нема ту апсолутно никакве сумње да је Служба учествовала у његовом убиству. Организовала и учествовала. Тако да они морају да скупе храброст да донесу такву пресуду. Желим и очекујем да то тако буде.
