11.3.2026.
Убиство Славка Ћурувије је државно политичко убиство, каже судија Врховног суда у пензији Радмила Драгичевић Дичић. Полицијски пуковник у пензији Драган Кецман: У случају убиства Ћурувије пронађен сваки доказ, осим шкорпиона из ког је убијен. Новинар Вук Цвијић: Вучић је само искористио намеру добрих људи да реше убиство Ћурувије. Тужитељка Бојана Савовић: Тужиоци данас одустали од борбе да се победи мафија.
„Мој тата је, нажалост, био сам у својој борби. После његове смрти сам неко време и ја била сама, али ако се ишта добро десило у ових много година, то је што сам срела пуно добрих људи који су стали уз мене”, рекла је Јелена Ћурувијана отварању трибине „Убиство Славка Ћурувије, државни злочин без одговорности и судски утврђена конфузија“ у Центру за културну деконтаминацију у Београду.
Она је истакла да ове године пуни 50 година, а да је имала 23 кад је њен отац убијен.
„На разним пољима у мом животу могу да измерим свој успех. Али кад је ова ствар у питању, која је наравно једна од најважнијих у мом животу, врло често имам осећај да нисам мрднула буквално ни корак у потрази за правдом и истином”, додала је она и објаснила да је ова правна борба заправо маратон.
„Ми смо спремни на тај маратон. Ја га прва живим толико година и то ће очигледно трајати још неко време. Али оно што можемо да урадимо јесте да стојимо чврсто на свом путу, да се окренемо иза и да видимо да све више људи стоји и иза нас и поред нас. И то је највећа вредност овог пута, ако постоји иједна вредност”, закључила је своје обраћање Јелена Ћурувија.
На трибини су учествовали судија Врховног суда у пензији Радмила Драгичевић Дичић, тужитељка Вишег јавног тужилаштва у БеоградуБојана Савовић, полицијски пуковник у пензији Драган Кецман, правни саветник Београдског центра за људска права Владица Илићи новинар листа Радар Вук Цвијић, док је разговор водила Софија Мандићиз ЦЕПРИС-а.
Саговорници ове трибине у организацији Славко Ћурувија фондације су се заједнички осврнули на ослобађајућу пресуду окривљенима којом је овај поступак заувек запечаћен, упркос оцени Врховног суда да је та пресуда донета уз повреде закона. Упоређујући данашње време и време с краја деведесетих и почетком двехиљадитих које су обележила велика државна убиства, па и Ћурувијино, саговорници се углавном слажу да је полицији, тужиоцима и судијама данас на одређени начин теже радити – имају мање ентузијазма или мање интегритета, а опструкције су велике.
Државно политичко убиство и пролонгиран поступак
Судија Врховног суда у пензији Радмила Драгичевић Дичић рекла је да је убиство Славка Ћурувије било „прво од четири државна политичка убиства“, након кога су уследили покушај убиства Вука Драшковића у Будви, убиство Ивана Стамболића 2000. године, и убиство премијера Зорана Ђинђића 2003. године.
И док су суђења за убиства Стамболића и Ђинђића трајала релативно кратко за садашње услове – суђење за убиство премијера, на пример, трајало је око три и по године уз све опструкције – у међувремену су се, према њеном мишљењу, ствари промениле.
„Имамо урушавање институција, правосуђа, полиције. То смо све имали и тада. Имали смо учешће структура безбедности, и полиције и државне безбедности у вршењу кривичних дела. Али убиство премијера је био тако драстичан догађај да је дошло до мобилизације друштва и нас судија и тужилаца, који смо се добровољно тада пријавили да одемо у Специјални суд.”
У пресуди за убиство Ивана Стамболића, каже она, као налогодавац наводи се Слободан Милошевић. Судија наглашава да је то зато што је тужилаштво имало снаге да га именује. У случају Ћурувије, суд није утврдио ко су налогодавци.
„Морате да имате добру оптужницу. Суд је то прихватио зато што је то тако било доказано. А да то није било уопште у оптужници, суд то не би могао да утврди”, објаснила је судија.
А колико снаге има данашње тужилаштво?
„Мислим да је опао тај ентузијазам, моментум из тог времена, и једноставно мислим да се изгубио и интегритет судија и тужилаца и осећај да они владају поступком, да су они главни, да су они ти који управљају (…), да то покажу у судници, да делују, а да при томе имају подршку. Истраге које је тада водила полиција су биле усмерене на откривању ових злочина, а сада постоје велике опструкције“, објаснила је судија Драгичевић Дичић.
Одустало се од борбе да се победи мафија
И тужитељка Вишег јавног тужилаштва у БеоградуБојана Савовићрекла је да је данас тужиоцима теже него раније и да су остали сами они који желе да се боре за исправне циљеве.
„Тада је постојао општи друштвени консензус за борбу против неких ствари. Имам утисак да се одавно већ одустало од те борбе и од идеје да треба да се победи мафија, да се победе они који врше кривична дела”, објаснила је тужитељка Савовић.
Она сматра да тужиоци немају осећај да су део државног апарата или друштва иза њих, већ као да воде личне борбе.
„Нама се често дешава да тужиоци који су предани послу и припремају се за посао, прва ствар коју му окривљени каже је шта ви имате лично против мене, ко вас је толико напујдао да тако стручно и жустро радите свој посао”, објаснила је Савовић и додала да предворје независног суда који може да донесе неку добру и свеобухватну пресуду јесте храбри тужилац који ће пре тога рећи и упустити се у то ко је позадина неког злочина, ко је налогодавац и једино под тим условима суд може о нечему да расправља.
„КЕЦМАН: СВИ ДОКАЗИ НАЂЕНИ СЕМ ШКОРПИОНА КОЈИМ ЈЕ ИЗВРШЕНО УБИСТВО„
Како је изгледао рад на прикупљању доказа у случају убиства Славка Ћурувија, испричао је полицијски пуковник у пензији Драган Кецман, који је истакао улогу полиције и Комисије за истраживање убистава новинара у том послу.
Он је објаснио да је Министарство унутрашњих послова почетком 2000-их носило већу улогу од Ресора Државне безбедности и да су полицајци „на својим раменима изнели све“.
„За случај убиства Славка Ћурувије дошли смо до мотива, видели смо како ствари иду, све се то у ваздуху осећало, али није се имао ниједан материјални доказ који се могао поткрепити и одбранити на суду”, објаснио је Кецман.
Како је рекао, полицајци су током истраге „прошли пакао“, али да му није жао.
„Скупили смо довољно доказа, по мени све је скупљено сем шкорпиона с којим је извршено кривично дело. Чак могу сад са овог места да кажем да сам дошао и до броја шкорпиона који недостаје на одређеном месту и нисам могао да га нађем. Кад смо дошли као радна група до човека код кога би тај шкорпион требало да буде, тај посредник, тај човек је страдао у кафани”, рекао је Кецман.
О томе шта би данас имао да поручи полицајцима који раде на оваквим случајевима, Кецман је одговорио:
„Ако поступе, остаће без посла. Нема никог да их заштити. У целој тој причи нема никог да стане иза њих. Значи овде треба комплетно мењати закон и за оштећене, и за жртве, и за све.”
Илић: Како до поновног суђења?
Правни саветник Београдског центра за људска права Владица Илић коментарисао је пресуду Врховног суда и даље кораке у правној борби.
„Просто ми је као грађанину и као правнику било недопустиво да имамо ситуацију где ће Врховни суд да утврди да је пет кључних изјава сведока нетачно интерпретирано и онда сам се сетио ранијих случајева да се тако завршавало. И схватио сам да наш закон апсолутизује принцип забране поновног гоњења и суђења”, објаснио је Илић.
Тај принцип, сматра он, не треба да буде апсолутан: мора да постоји један мали простор у којем се ипак може доћи до отварања поступка у оваквим случајевима, уз поштовање правних принципа.
„То не значи да ће он нужно довести до неког новог другачијег исхода, али значи обавезу државе да се у односу на тако битне недостатке не понаша незаинтересовано и да на њима стане”, рекао је Илић.
Правни систем је тренутно такав, објашњава он, да није дозвољена жалба у случајевима кад је првостепена пресуда осуђујућа, а другостепена ослобађајућа.
„Ви можете да поднесете само оно што је за историју и литературу правни механизам – захтев за заштиту законитости. Па да ми након тога јадикујемо и причамо шта је све могло и није могло, али ви у суштини немате ефикасан правни лек”, објаснио је Илић.
Све и да се утврди, наводи он хипотетички, да су судије донеле такву пресуду јер су примиле мито или биле пристрасне према оптуженима из нечасних побуда, „ми ћемо можда те судије осудити али пресуду ћемо оставити“.
Он је даље објаснио да је ћерка Славка Ћурувије, оштећена у овом поступку, тражила од Уставног суда да ове одредбе огласи неуставним и противним Европској конвенцији. Ако би Уставни суд рекао да пресуда није у складу са Уставом, онда би она имала право, наводи Илић, на поништење другостепене пресуде. У случају да Уставни суд не донесе одлуку, једино преостаје да се обрати Европском суду за људска права.
„ЦВИЈИЋ: ВУЧИЋ САМО ИСКОРИСТИО НАМЕРУ ДОБРИХ ЉУДИ ДА РЕШЕ УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ
Новинар Радара Вук Цвијић се осврнуо на 2014. годину када је Александар Вучић најавио да ће случај Ћурувије бити решен.
„Сви смо обманути тада“, рекао је Цвијић и додао да је циљ био да се заправо сакрије све што се деведесетих година дешавало.
„То је једно од обећања која нису ничим испуњена. Вучић је само искористио намеру добрих људи да тај случај реше. И то је било то”, објаснио је и напоменуо да је све после тога заправо чин опструкције.
Цвијић се запитао како се у судском већу нашла жена која је донела ову проблематичну и незакониту пресуду, а која тражи да новинари КРИК-а иду у затвор јер су објавили јавно доступне податке о њеној имовини, а чији је супруг, сада адвокат, у време убиства Ћурувије, како тврди Цвијић, био високи функционер ДБ-а. И да баш она суди у овом предмету.
