19. март 2025.
На протесту који је одржан у Београду 15. марта под називом „15. за 15“, догодио се инцидент током одавања поште преминулим лицима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, у којем су грађани били изложени одређеним, како се наводи у медијима, звучним таласима који су угрозили здравствено стање окупљених грађана. У медијима су се појавиле информације да је у питању „удар звучног топа“, док су представници власти и безбедносних структура такве информације демантовали.
Након натписа у медијима да се велики број грађана јавио Ургентном центру са здравственим тегобама које би могле да буду последица употреба “звучног топа”, Универзитетски клинички центар Србије (УКЦС) се огласио и демантовао информације да је у тој здравственој установи збринуто на десетине грађана са таквим тегобама. Они су навели да је код свих грађана који су били прегледани у Ургентном центру урађена комплетна дијагностика у складу са медицинском доктрином и да ни код кога нису забележене такве тегобе. Такође, навели су и да траже од надлежних органа да хитно спроведу истрагу против оних који изазивају панику ширењем лажних вести, како не би ни у једном тренутку пала сенка сумње на све медицинске раднике Ургентног центра УКЦС који свакодневно предано раде свој посао.
Након тога, Више јавно тужилаштво у Београду је 16. марта наложило Првом основном јавном тужилаштву да формира предмет и наложи идентификовање лица која су такве, како се наводи у саопштењу, “неистините информације” ширила у јавности, због постојања основа сумње да је на овај начин извршено кривично дело Изазивање панике и нереда из члана 343. Кривичног законика.
Овакво поступање јавних тужиластава би могло да има далекосежне последице на слободу медија и генерално на слободу изражавања. Инцидент који се догодио оправдано је довео до узнемирености грађана и представља догађај за који јавност има право да у потпуности буде обавештена о свим релевантним информацијама и налазима у вези са њим, а проток и доступност информација о томе не смеју бити угрожени. С обзиром на тежину инцидента и узнемиреност градјана, јавно тужиластво је најпре имало обавезу да утврди све околности и заштити интерес својих градјана. Међутим, Прво основно јавно тужилаштво није поступило на тај начин.
Прво ОЈТ је тек 18. марта обавестило јавност да је у вези са овим догађајем формирало предмет и да је на основу извештаја институција од којих су тражили податке, тужилаштво утврдило да ниједна од организационих јединица и припадника ангажованих на обезбеђењу протеста није чула, видела и употребила тзв. „звучни топ“, и обавестило да ће и даље радити “на утврђивању разлога изазивања понашања грађана критичном приликом”.
Формирање предмета због ширења панике пре изношења званичних информација о самом догађају, може имати негативан ефекат на информисање јавности и представља директан притисак и претњу слободи изражавања и мишљења, која је загарантована домаћим законима и Уставом, као и међународним документима. Оваква одлука тужилаштва угрожава слободан проток информација путем медија, и врши директан притисак на грађане који су се у том тренутку нашли на улицама Београда. Поред грађана који желе да јавно причају о инциденту, погођена су и друга лица која су о овој теми и могућим узроцима говорили у медијима. Такође, овакав став јавних тужилаштава може угрозити слободу медија и довести до цензуре која је забрањена законом и Уставом, али и до аутоцензуре самих новинара који због страха од кривичног гоњења могу одустати од бављења овом темом.
Слобода изражавања и мишљења је једно од основних људских права и тековина демократског друштва и загарантовано је најважнијим међународним документима. Подсетимо да је Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама загарантована слобода изражавања, као и поседовање сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Универзална декларација о људским правима такође прописује да свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири информације и идеје било којим средствима и без обзира на границе. Примена конвенција, као и надлежност Европског суда за људска права загарантована је Уставом Републике Србије који прописује непосредну примену општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.
Коалиција за слободу медија, АНЕМ, Грађанске иницијативе и Иницијатива младих за људска права позивају домаће институције да приликом предузимања радњи из својих надлезности имају у виду наведена права која су загарантована националним али и међународним актима, и да сагледају како њихово поступање може утицати на слободу изражавања и слободу медија. Такође, вазно је да приликом утврђивања свих околности догађаја од 15. марта институције приступе транспарентно и да о свом поступку обавесте грађане јер је реч о догађају који је од изузетног интереса за јавност. Јавно тужилаштво је независтан орган и мора да остане самостално у вршењу своје дужности. Нико не може утицати на јавно тужилаштво и носиоца јавнотужилачке функције у поступању и одлучивању у поједином предмету.
Коалиција за слободу медија, АНЕМ, Грађанске иницијативе и Иницијатива младих за људска права
Београд, 19. март 2025.
Коалицију за слободу медија чине: Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“, Фондација Славко Ћурувија и ГС КУМ Независност
