27. септембар 2016
Милорад Улемек Легија остао при исказу датом у истрази и поновио да му је бивши начелник РДБ Радомир Марковић на питање ко су ти с којима ће ићи у акцију одговорио: „Ови Радоњини што су убили Ћурувију“. Рекао је да су њему и његовој деци претили после сведочења о убиству Ћурувије. На Ромићево питање да ли му је он претио, одговорио је: „Директно нисте, али можда јесте“
Пишу: Светлана Палић, Тамара Огњановић, Перица Гуњић
У Специјалном суду у Београду, на суђењу за убиство уредника и власника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије, јуче је сведочио Милорад Улемек, звани Легија, бивши командант Јединице за специјалне операције при Ресору државне безбедности (РДБ).
Ћурувија је убијен 11. априла 1999. испред свог стана у Светогорској улици у Београду, а за његово убиство окривљен је сам врх РДБ (видети оквир).
Улемек је у Специјални суд доведен нешто после 13 сати, под специјалним обезбеђењем, уз блокиране улице којима је пролазио и са хеликоптерским наѕором. У судници се појавио у затворској сивоплавој униформи, са лисицама на рукама (за говорницом су му скинуте), у пратњи петорице полицајаца који су заузели позиције у судници, не скидајући поглед с њега током сведочења.
„Немам ништа посебно да кажем осим онога што сам раније изјавио и при чему остајем.“ (Улемек мисли на исказ који је 8. јануара 2014. године дао Тужилаштву у затвору у Забели, где служи јединствену казну од 40 година робије. Тај његов исказ довео је до хапшења окривљених и нове истраге, оп. аут.).
„Немам никаквих сазнања и никаквих доказа против окривљених у овом процесу. Имам само информацију до које сам дошао у разговору са мојим тадашњим надређеним – начелником Ресора државне безбедности (првоокривљени Радомиром Марковићем, оп. аут.). Позвао ме је 2000. године да би ми дао задатак као команданту Јединице за специјалне операције. Радило се о хапшењу неког лица на територији града Београда и ја сам тај задатак прихватио. Када сам питао ко ће бити надлежан од оперативаца, јер је правило било да такозвани навигатори операције буду оперативци службе, добио сам следећи одговор: ‘Ови Радоњини што су убили Ћурувију‘. Нисам ништа коментарисао, а кад сам изашао из канцеларије, у ходнику сам срео Ратка Ромића и Мирослава Курака, поразговарао кратко с њима, десетак минута, и отишао у другу зграду.“
У исказу из јануара 2014. године Улемек је навео да је разумео да су Ромић и Курак ти „Радоњини који су убили Ћурувију“. У јучерашњем сведочењу, на питања адвоката Стевана Протића, браниоца Мирослава Курака, како зна да су Ромић и Курак ти „навигатори“ за поменуту акцију хапшења, односно како може бити сигуран да је Раде Марковић на њих мислио, Улемек је одговорио:
„Питао сам Ромића да ли он води акцију, и одговорио ми је – да.“
Он је рекао и да не зна ко је лице је требало да буде ухапшено, нити да ли је акција касније спроведена. Како је објаснио, и месец дана раније покушано је хапшење исте особе, тада неуспешно јер су припадници Службе упали на погрешну локацију на Чукарици.
Адвокати одбране су, покушавајући да оспоре да је тог хапшења уопште било, тражили од Улемека да објасни о којој је особи реч и на којој адреси живи. Он је рекао да су тамо отишли ноћу, да су њега само одвезли и да не зна тачну локацију, али да се сећа да је та особа живела три–четири куће од куће Вука Драшковићаи да су се у возилима припадници ЈСО шалили како ће Вук мислити како долазе по њега.
У кратком неометаном излагању, Улемек је рекао да је након сусрета са Ромићем и Кураком отишао у другу зграду где га је после двадесетак минута позвао Ромић и рекао му да је задатак отказан.
Одбио да одговори на много питања
Заменик тужиоца Миленко Мандић почео је испитивање сведока враћањем на сусрет Легије и Радета Марковића на почетку бомбардовања, крајем марта 1999, када је, према оптужници, првоокривљени од њега тражио ликвидацију лица, за које је касније схватио да се ради о Ћурувији.
Улемек је одбио да о томе говори. Било је то прво, од најмање десетак питања после којих је искористио своје право – које му је предочила председница судског већа Снежана Јовановић– да не даје изјаве које би могле да га изложе кривичном гоњењу. Та питања су се највећим делом односила на његове контакте са Душаном Спасојевићеми другим припадницима земунског клана, на наручивање убистава итд.
„Да, био сам на Косову и Метохији у свом борбеном возилу, када сам позван у Београд. Прво сам мислио да треба начелнику да се јавим везом, али ми је речено да му се лично јавим. Отишао сам хеликоптером. Не сећам се који је датум био, неких пет–шест дана после почетка НАТО агресије. Слетели смо на Институт за безбедност на Бањици. Речено ми је да се начелник налази у кабинету тадашњег помоћника Франка Симатовића, отишао сам тамо, видео се с њима, и то је то“, завршио је Улемек.
Када га је тужилац Мандић питао да ли је и под којим околностима још о нечему разговарао са Марковићем, Легија се позвао на своје право да не одговори.
На Ромићево питање да ли му је он претио, Легија рекао: Директно нисте, али можда јесте
Подсећамо, према ранијем исказу (при коме је јуче остао), који је цитиран у оптужници, Марковић је са Улемеком изашао у ходник и ту му рекао:
„Потребно је да се уклони једно лице које тренутно својим непријатељским делатностима озбиљно угрожава безбедност државе.“
Улемек је тај задатак одбио, правдајући се да не може да остави јединицу на Косову саму у првим данима бомбардовања. Јуче, међутим, о томе није хтео да сведочи, а тужилац није на томе инсистирао.
Убрзо се Улемек поново позвао на своје право да не даје одговоре на питања која би могла да га изложе новом кривичном гоњењу. Када га је тужилац питао да ли је са Душаном Спасојевићем, некадашњим вођом земунског клана, разговарао на тему убиства Славка Ћурувије и везе Ромића и Курака са тим, Легија је одговорио:
„И овде ћу се позвати на упозорење о којем ме је обавестила судија, да не морам да одговарам на питања која ме могу изложити кривичном гоњењу.“
Потом је кратко, у две–три речи, одговарао на питања заменика тужиоца о томе да ли се и када виђао са Кураком, о сусрету са Кураком код њега кући, да су заједно били у Новом Саду, у Спенсу, на концерту Горана Бреговића, и касније у београдском клубу Бомбај (што је Легија све потврдио) … која су га наводила да потврди исказ браће Симовић,према ком је управо он, Улемек, од њих тражио ликвидацију Курака и Ромића.
„Имате ли сазнања да су припадници земунског клана пратили Курака и Ромића ради њихове ликвидације?“, упитао је Миленко Мандић.
„И овде ћу се позвати на своје право да не одговорим“, рекао је Улемек.
Због одбијања да одговори на бројна питања да се не би изложио кривичној одговорности, док је истовремено прихватио исказ дат тужиоцу 2014. године, адвокатица Милана Радоњића и Ратка Ромића, Зора Добричанин Никодиновић,питала је сведока да ли остаје при тадашњем исказу или при данашњем сведочењу. Улемек је одговорио да стоји иза „и једног и другог“.
„У суштини сам дао исти исказ сада и 2014. године“, рекао је Улемек.
На поновљена инсистирања адвокатице да се сведок одлучи за један исказ, председница судског већа Снежана Јовановић рекла је да се сведок изјаснио да остаје при оба сведочења и да то не говори да је дао различите исказе, већ да се у појединим питањима позвао на право да не одговори, да се не би излагао кривичној одговорности.
У расправу председнице већа и адвокатице у једном тренутку умешао се и Улемек, добацивши: „Ви се договорите“.
„Сведок има права да се изјасни како се изјаснио. Не постоји разлика у исказима“, казала је судија, објашњавајући зашто суд одбацује примедбу браниоца као сувишну.
На питање Зоре Никодиновић колико је пута говорио за судском говорницом последњих десетак година, рекао је „много“, а кад је упитан да ли му је некад неко веровао, одговорио је „никад“.
„Штета“, прокоментарисала је Зора Никодиновић.
Ко прети Легији
Након тога га је заменик тужиоца питао да ли се плаши, на шта је Легија одговорио да се не плаши иако прете и њему и његовој породици.
– Ко вам је претио?
– Нема потребе да о томе причам, то сам ја већ решио… Претили су ми физичком ликвидацијом, породицом, децом… између осталог…. То ћу ја решити.
Судија: – Желите ли да се изјасните ко вам је претио?
– Не.
– Које врсте претње сте добијали?
– Претње мени и мојој породици. Мени прете већ 15 година, ја ћу то решити – одговорио је упитан како може да реши проблем претњи ако је у затвору.
– Све нам је сада јасно – прокоментарисао је заменик тужиоца Мандић.
На питање Ратка Ромића да ли је он лично икада Улемеку претио, сведок је одговорио: „Директно нисте, али можда и јесте. Неко јесте, не знам ко, није се представио.“
Упитан да ли је од Мирослава Курака добијао претње, Улемек је казао: „Неко ми је претио да одустанем од овог сведочења. Не знам ко је, али неко јесте. Ко, у чије ме, то ћемо да видимо.“
Према сазнањима Славко Ћурувија фондације, Улемекова супруга је, после његовог исказа о сазнањима у случају убиства Ћурувије, у јануару 2014. године, због претњи добила полицијску пратњу.
УЛЕМЕК
Милорад Улемек је током сведочења говорио тихо, одговарајући на питања кратко, без улажења у детаље, „не пецајући“ се на мноштво провокација од стране адвоката одбране у покушају да оспоре кредибилитет сведока.
Стрпљиво је чекао да се председница судског већа и адвокати договоре током њихових бројних препирки, повремено правећи шале, користећи београдски жаргон. На моменте је изгледао као да се досађује.
У публици, у којој је било десетак његових присталица, који су у Специјални суд дошли у групи, смехом су пратили неке његове изјаве.
Када су Улемека питали да ли се плаши за своју безбедност, неки од њих су коментарисали: „Он се ничега не плаши“, али је било учесника поступка који су изнели утисак да је Легија уплашен због претњи њему и његовој породици.
Милорад Улемек служи затворску казну од 40 година у најстроже чуваном делу пожаревачког затвора Забела, такозваном Алкатразу. Осуђен је четири пута на 40 година за убиство премијера Зорана Ђинђића, за убиство Ивана Стамболића(и у обједињеном поступку са овим за атентат наВука Драшковића у Будви), затим за четвороструко убиство на Ибарској магистрали, те за злочине такозваног земунског клана.
Казну служи од 2. маја 2004. године, све време у самици. Ове године му поново није одобрено право да се са породицом и браницима виђа насамо, без стакленог зида између њих.
Сусрет са министром Селаковићем у Клиничком центру
Одговарајући на питања адвокатице Зоре Добричанин Никодиновић о свом здравственом стању, Улемек је испричао детаљ досад непознат јавности – да се с министром правде Николом Селаковићем срео током свог боравка у Клиничком центру Србије, крајем 2013. године.
„Било је то можда десетак дана пре мог исказа, не сећам се. Имао сам мањи проблем са стомаком. Рањаван сам седам пута, имам заостале гелере у стомаку и глави, па ми се периодично јављају ти проблем, нешто се покрене…“
– Зашто сте ишли у Клинички центар, а не на ВМА, као остали затвореници? Да ли су вам објаснили? – питала је Зора Никодиновић.
– Ко да ми објашњава? Стрпају ме у марицу и транспортују, шта има да ме питају. А мене није лако транспортовати, дигне се кука и мотика! У Ургентном центру су ми ставили фантомку, тако да не знам тачно где су ме одвели.
– Да ли сте остварили контакт с неким лицима у болници, а која нису били лекари?
– Јесам. Видео сам се са министром правде Николом Селаковићем. Био је на вратима болесничке собе у којој сам био. Само је провирио. Рекао је „добро вече“ и ја њему „добро вече“, и то је било то. Следећег јутра, пре свитања, вратили су ме назад.
Судију Снежану Јовановић интересовало је, имајући у виду да је размак од одласка у болницу и давања исказа свега десетак дана, да ли се сведок осећао довољно способним да тада даје исказ, на шта је Легија дао одговор који је засмејао новинаре (соба је била препуна, без слободног места) и публику:
„Па нисам имао проблем са главом, него са стомаком.“
„Нисам причао о Ћурувији јер ме нико није питао“
Поред сусрета са министром Селаковићем, по први пут је јавност чула и како је дошло до тога да Улемек да изјаву у вези са убиством Ћурувије. Он, наиме, тврди да никад раније није нигде говорио о сазнањима у вези са убиством Ћурувије јер га то – нико није питао!
„Па, први пут ме је за то питао начелник службе обезбеђења Посебног одељења у Забели, који је био и члан Комисије за истраживање убистава новинара формиране од Владе Републике Србије. И није питао само мене, питао је све у затвору. Ја сам дан касније послао писмо Министарству правде.“
Након тог писма уследио је долазак двојице заменика тужиоца за организовани криминал у Забелу и исказ који је покренуо нову истрагу и довео до суђења које је у току.
Адвокат Мирослава Курака, Стеван Протић, затражио је од Улемека да одговори да ли је лице које га је испитивало у Забели и сада у његовој пратњи и ако је у судници, да покаже на њега и именује га.
На захтев судије Јовановић да се идентификује, тај службеник се представио као Горан Ненадовић, начелник службе обезбеђења Посебног одељења у Забели.
Адвокат Стеван Протић је у паузи суђења новинарима рекао да је из Улемековог сведочења врло јасно, и први пут, да је један од начелника обезбеђења затвора у Забели члан Комисије за истраживање убистава новинара.
„За мене је шокантно да Комисија има своје чланове међу начелницима службе обезбеђења затвора у Забели.“
„С њим је разговарао члан Комисије за испитивање убистава новинара, али с њим није разговарао ниједан новинар, већ лице од којег он стално зависи, овде присутно, начелник обезбеђења у Забели. Јако сам изненађена због тога“, рекла је адвокатица Зора Добричанин Никодиновић.
НЕФОРМАЛНА ГРУПА ЗА ДЕСТРУКЦИЈУ МЕДИЈСКОГ ПРОСТОРА
Одговарајући на питања адвоката Стевана Протића, Улемек је јуче открио да је у ДБ-у у његово време постојала, како се изразио, „неформална група која је имала задатак ометање и деструкцију медијског простора који је држала опозиција“.
„То нису били припадници ДБ-а званично, већ, како смо их ми звали, резервисти, сарадници. Била је то једна неформална група која се мимо службе бавила пословима везаним за ометање и деструкцију медијског простора који је држала опозиција“, рекао је Улемек, објашњавајући како неко, иако није припадник Службе, може да за њу ради незванично.
„Исказ узет у 18.10, била је дубока ноћ!“
Адвокати одбране покушали су да оспоре правну ваљаност исказа Милорада Улемека датог тужиоцима 2014. године. Владимир Маринков, адвокат првоокривљеног Радомира Марковића, указао је на то да је Легија давао исказ као радник ДБ-а и да није био ослобођен чувања државне тајне.
Томе се успротивио заменик тужиоца Миленко Мандић тврдњама да је сведок, што се види из списа предмета, упозорен када може да одбије да одговара на питања, додајући и да се по Закону о кривичном поступку службеном тајном не сматрају подаци који имају за циљ прикривање кривичног дела, што је подржао и Слободан Ружић, адвокат Радета и Јелене Ћурувије.
Адвокатица Радоњића и Ромића Зора Добричанин Никодиновић тврдила је да је исказ дат под притиском, у нехуманим условима.
„Исказ овог сведока почео је у 18.10, 8. јануара 2014. Дан је свануо у 7.15, а мрак пао у 16.15. Значи, била је дубока ноћ, и не видим који је био разлог да се од лица исказ узима ноћу. Време можете да проверите на www.тимеанддате.цом. Не видим разлог ни што су исказ узимала двојица заменика тужиоца, један је овде присутни Миленко Мандић, а други овде неприсутни Зоран Бабић. Док узимају исказ, они се смењују! То нисам никад видела! Само сам гледала у филмовима такво узимање изјаве, као ислеђивање! Сматрам да је исказ дат у нехуманим условима, ноћу, без присуства бранилаца, сведок није имао слободну вољу, одговарао је под притиском.“ Тужилаштво је ове разлоге оценило као „произвољне закључке који не производе правну последицу“.
Судија је рекла да ће трочлано веће накнадно одлучивати о предлогу одбране да се изузме сведочење Милорада Улемека дато Тужилаштву 8. јануара 2014. године.
Улемек је рекао и да записник приликом давања изјаве у затвору Забела (у јануару 2014) није прочитао, а да је потписао само последњу страну.
„Све је снимано аудио, и записник је био откуцан, а ја сам потписао први или последњи папир“, рекао је Улемек.
На захтев председавајуће Снежане Јовановић да појасни изјаву, Улемек је одговорио да је потписао последњу страну на којој је писало да је присутан „тај и тај“. Упитан да ли то значи да није видео откуцан записник свог исказа, сведок је рекао:
„Записник је био сниман, а откуцан само последњи папир, то сам потписао, а они су рекли да ће откуцати.“
На Ромићево питање да ли је с Радомиром Марковићем некада разговарао о убиству Ћурувије, Улемек је одговорио одречно: „Никада нисам с Марковићем разговарао о убиству Ћурувије.“
Бивши командант ЈСО је током сведочења рекао и да му нико ништа није обећао да би сведочио у овом случају:
„Па шта су ми нудили? Мени не може ништа да обећа ни Савет безбедности Уједињених нација.“
Улемек је потврдио да је агенција чији је он био власник обезбеђивала Славка Ћурувију „свуда где се кретао“.
Пошто је Зора Добричанин Никодиновић инсистирала на детаљима у вези са његовим обезбеђење, Улемек је рекао да се он тиме није бавио, пошто је о томе са Ћурувијом разговарао директор те агенције. Рекао је да мисли да су тројица из његове агенције обезбеђивала Ћурувију, и да их је он само „брифовао“ о томе како да се понашају, облаче и разговарају са Ћурувијом и осталим људима на том задатку.
Сведок је рекао да не зна имена припадника обезбеђења Ћурувије, осим Дарка Попиводе.Он је радио на вратима у његовој дискотеци, па је касније почео да чува Ћурувију, што је радио до неколико месеци пре убиства. Обезбеђење је отказано, према Улемековом сећању, јер је Ћурувија више времена боравио у Црној Гори, а тим „момцима, који су били спортисти, није одговарало да стално путују тамо–вамо“.
На питање да ли је Попивода престао да обезбеђује Ћурувију пошто је рекао да ће он бити убијен, Улемек је одговорио: „Не“, као и да га његови људи нису обезбеђивали на дан убиства.
Улемек је казао да се са Ћурувију једном срео. „Био сам сувласник дискотеке Зомби, он је дошао у ту дискотеку и упознали смо се.“
Ружић: Државна тајна не спречава сведочење о кривичном делу
Адвокат породице Ћурувија Слободан Ружић рекао је новинарима да је Милорад Улемек током овог сведочења казао да остаје при исказу који је дао пред тужиоцем у Забели, међутим – да се сада на сва питања која су важна позвао на право да не мора да одговори да не би себе изложио кривичном гоњењу.
„Можда најважније из његовог исказа јесте да је рекао да је био изложен претњама, и он и његова породица. Одбрана је оспорила његово право да се као сведок изјашњава тада, у Забели, јер није био ослобођен чувања државне тајне. Тужилац сматра, а и ја сматрам, да је имао право да се изјасни јер није давао податке и документа који се односе на вршење службене дужности, већ се изјашњавао о чињеницама које се односе на извршење кривичног дела, а не постоји ниједно правило које то спречава зато што сте службено лице“, казао је Ружић.
Он је додао да је Улемек рекао да му је Радомир Марковић сугерисао која су лица извршила убиство, да је након 2000. постојала „једна врста налога“ припадницима земунског клана да убију Курака и Ромића. Њих двојица су дошла код Улемека кући и након тога је тај налог и повучен.
„Немам сазнања о претњама о којима је говорио. Рекао је да се не боји, али одлично је да га је тужилац питао како може сам то да реши (како је рекао). Не знам како неко ко се налази под тако строгим режимом издржавања казне, може било шта да уради. Мислим да је очигледно да је човек у страху.“
Ружић је оценио и да то може да утиче на суђење. „Очекивали смо да ћемо моћи да му поставимо нека додатна питања на која ће моћи да се изјасни, али мислим да исказ који је дао у истрази пред тужиоцем такође већ у значајној мери помаже у расветљавању овог случаја.“
Зора Добричанин Никодиновић, бранилац Ромића и Радоњића, рекла је да је од свих одговора које је Улемек дао, више занимају они које није дао, односно „питања која јој је суд забранио“. Она је оценила да су то „круцијална, у суштини најважнија питања“.
„Ја сам бранила у много поступака где је Милорад Улемек био окривљен, имала сам и његово пуномоћје у његовом предмету, посећивала га у затвору, могу сматрати да га добро познајем, и ја сам данас схватила да он вапи за одговорима управо на она питања која ми је суд забранио.“
Она је оценила да је из свега што је „видела и чула“, закључила да су услови за „њега тамо апсолутно нехумани“.
„Њега су у Забели испитивала два тужиоца, Миленко Мандић и Зоран Бабић. Тражила сам да се тај исказ издвоји из списа зато што то не личи на исказ сведока, мени делује то апсолутно неслободно, не само због услова у којима се налази већ и због начина испитивања. Која потреба тера било кога да испитује ноћу Улемека који је у Забели на сигурном, нема где да мрдне, што нису чекали јутро или дан?“, упитала је.
Поводом претњи о којима је Улемек сведочио, Зора Никодиновић је рекла да је уверена да „ако има те претње, то су од неке више силе које нису појединци“ и додала да те претње могу бити „само неки његов латентни страх да му се положај у затвору не погорша“.
„Улемек је осуђен неколико пута на 40 година. Питала сам га да ли му је икада ико веровао кад је сведочио, рекао је да није никад нико, и сад је он кључни сведок за убиство Ћурувије“, додала је.
Она је рекла и да је Улемек испитан 8. јануара 2001, а ослобођен чувања државне тајне 21. јула 2016, и да не треба бити претерани стручњак да би се знало шта је државна тајна.
„Свако ко се изјашњава пре давања исказа мора да буде ослобођен давања државне тајне, једини Милорад Улемек Легија, чији је исказ био повод за хапшење мојих клијената и за њихов боравак у притвору више од две године, дао је исказ а да он није ослобођен чувања државне тајне. Колико су ту флагрантно нарушена и његова права и права мојих клијената… Он није ослобођен обавезе чувања државне тајне, а изнео је милион и једну државну тајну у том исказу, а онда су те државне тајне објављиване по медијима. Колико је ту кривичних дела и колико је људи успут заједно извршило кривично дело, то је страшно, и данас се покушава да се то релативизује.“
Адвокат Стеван Протић казао је да је након овог саслушања јасно да Улемеку никад нико није рекао да је Мирослав Курак атентатор на Ћурувију, да је сведок јасно показао намеру да говори о другим убиствима, конкретно у случају убиства полицијског генерала Бошка Бухе, и о злоупотребама од стране тадашње власти и да је јасно казао да му је прећено у затвору. „Једини који је могао да му прети јесте неко из окружења.“
Током суђења, наиме, Протић је подсетио на Улемекову изјаву да је Ћурувија био новинар као и сви други, а да је убијен јер је био нечији пријатељ, и да је државни апарат упрегнут да се то убиство изврши и да је Служба за то злоупотребљена. „Да ли има злоупотребе Службе и у случају убиства генерала Бошка Бухе?“, питао је Протић.
„Има“, одговори је Легија, али је председница судског већа одбила ово питање, рекавши да се не односи на овај поступак.
ОСУМЊИЧЕНИ
Некадашњи начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковићосумњичен је за подстрекавање на убиство Славка Ћурувије, бивши шеф београдског центра РДБ Милан Радоњићза организацију, а главни обавештајни инспектор Друге управе Ратко Ромић за помагање током убиства. Мирослав Курак, у време убиства припадник резервног састава РДБ, осумњичен је да је пуцао у Ћурувију. Он је у бекству, за њим је расписана потерница и суди му се у одсуству.
Налогодавци убиства Ћурувије нису до сада процесуирани. У јавности се од првог дана сумњиче тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевићи његова супруга, председница Дирекције Југословенске левице Мирјана Марковић. Њиховој се политици Ћурувија отворено супротстављао и у својим медијима и у наступима у јавности.
Љиљана Смајловић напустила судницу
На почетку јучерашњег претреса судницу је напустила новинарка, председница Удружења новинара Србије и чланица Комисије за истраживање убистава новинара Љиљана Смајловићзбог тога што је окривљени Радомир Марковић изненада затражио да она буде сведок у овом процесу.
„Видим је данас у публици, а с обзиром на то да је она била члан Комисије која се бавила овим случајем, предлажем је за сведока.“
Председница судског већа Снежана Јовановић неколико пута је питала окривљеног Радомира Марковића зашто баш сада предлаже Љиљану Смајловић за сведока и зашто то није урадио раније, а он је само одговарао да је „сад види у публици“, а да је раније није виђао.
Тај одговор није задовољио судију Јовановић. Адвокат окривљеног Радомира Марковића Владимир Маринков допунио је свог брањеника рекавши да је Љиљана Смајловић последњих недеља давала изјаве у новинама везане за случај Ћурувија, па би боље било да оно што зна каже пред судом, а не у медијима.
Заменик тужиоца Миленко Мандић успротивио се овом предлогу: „Не видим која су то накнадна сазнања за овај предлог. Чак и да је благовремен, не видим никаквих разлога за то. Кад бисмо сваког новинара саслушавали за оно што је јавно рекао или написао, било би то апсурдно.”
С њим се сложио и пуномоћник деце Славка Ћурувије, Јелене и Радета, Слободан Ружић, који је рекао да не види никакву везу између изјава Љиљане Смајловић и овог поступка.
Судија је саопштила да ће се веће касније изјаснити о предлогу одбране, а Љиљану Смајловић упозорила на то да ако остане, неће моћи да сведочи. Смајловићева је након тога напустила део суднице где је седела у публици.
Љиљана Смајловић о томе каже:
„Не разумем зашто бих била сведок у овом процесу, нисам данас чула ни од одбране оптужених зашто би требало да сведочим. Пало ми је на памет да су тек кад су ме видели, одлучили да ме позову. Жао ми је што су ме спречили да слушам главног сведока, а о томе да ли ћу да сведочим, размислићу тек кад чујем одлуку суда.“
Слично се догодило и Верану Матићу, главном уреднику Б92 и председнику Комисије за истраживање убистава новинара, пре више од годину дана, на самом почетку процеса, када га је такође одбрана предлагала за сведока. Он је, међутим, на питање судије одговорио да жели да остане у судници и није могао да буде касније позван за сведока.
