26. новембар 2025.
Без обзира на учестале измене регулаторног оквира и декларативно повећање програмских обавеза емитера током претходне деценије, квалитет и разноврсност телевизијског садржаја у Србији нису унапређени, један је од кључних закључака анализе „Медијски пејзаж Србије: Анализа садржаја националних телевизија”. Кроз вишенедељни мониторинг програма и критичку дискурзивну анализу одабраних емисија, ова анализа испитује у којој мери су комерцијалне телевизије са националним дозволама испуниле обавезе преузете у својим програмским елаборатима, као и како ове програмске праксе утичу на јавни интерес.
Телевизија и даље представља доминантан извор информисања у Србији, а медијски пејзаж изразито је централизован: четири комерцијална емитера са националним дозволама (ТВ Пинк, ТВ Хаппy, ТВ Прва и ТВ Б92), заједно са РТС-ом апсорбују око 70% укупне публике. Последњи доступан извештај РЕМ-а о поштовању програмских обавеза објављен је 2021. године и показује низ озбиљних кршења Правилника о минимуму програмских захтева од стране телевизија са националним дозволама, која РЕМ није узео у обзир приликом доделе нових дозвола годину дана касније.
Како анализа показује, укидање квантитативне обавезе емитера да најмање петину програма чине културно-уметнички, научно-образовни, документарни и дечији садржаји, уз истовремену увођење непрецизног критеријума „разноврсности”, отворило је простор за додатну комерцијализацију програмских шема. Истовремено, вишегодишњи изостанак ефикасног наѕора РЕМ-а, посебно од новембра 2024. године, када је истекао мандат претходном сазиву Савета РЕМ-а, допринео је томе да се озбиљна кршења законских и програмских обавеза не санкционишу, што је омогућило доминацију ријалити формата, инфотаинмента и политички инструментализованих садржаја.
Мониторинг је потврдио да су тзв. квалитетни програми често тек симболично присутни или потпуно изостали, иако елаборати четири националне телевизије, као саставни део дозвола за емитовање, обећавају најмање 20% квалитетног програма. Иако се у елаборатима ових емитера истиче посвећеност култури, образовању, плурализму и јавном интересу, програмска пракса указује на дубоко укорењену диспропорцију између декларативних обавеза и стварног садржаја. Због тога је поверење јавности у регулаторни систем све ниже, док се телевизијски простор све више помера ка моделу у којем је јавни интерес потиснут пред политичким и комерцијалним приоритетима.
Дискурзивни образац националних телевизија
Дискурзивна анализа садржаја информативно-политичких емисија на ТВ Прва, ТВ Пинк, ТВ Хаппy и ТВ Б92 показује постојање доследног и системски одржаваног пропагандног обрасца у којем се стварност конструше кроз бинарни наратив: на једној страни налази се власт као једини легитимни чувар поретка, стабилности и националног идентитета, док су на другој страни опозиција, студенти, универзитети, грађанске иницијативе и невладине организације представљени као координисани актери дестабилизације државе, најчешће повезани са спољним факторима, страним службама или „антисрпским“ интересима. Кроз стратегије делегитимизације, моралне панике, психологизовања политичког неслагања, реторике издаје и употребе патолошких етикета, ове емисије систематски дехуманизују критичке гласове, одузимају политичку аутономију грађанима, демонизују академске институције и нормализују репресију као пожељан одговор на „претњу“.Овај дискурс функционише као идеолошки апарат који не информише него дисциплинује: он затвара јавни простор за демократску расправу, производи атмосферу страха, потискује друштвени плурализам и учвршћује аутократски оквир у којем је свака критика власти представљена као напад на државу.
Налази анализе отварају озбиљна питања о раду регулатора, законитости додељених националних дозвола и одрживости актуелног телевизијског тржишта са становишта јавног интереса.
Аутор анализе је Никола Јовић.
Комплетну анализу можете преузети ОВДЕ.
Ова публикација реализована је уз финансијску подршку Владе Норвешке, Владе Швајцарске и Балканског фонда за демократију, пројекта Немачког Маршаловог фонда Сједињених Америчких Држава. Садржај ове публикације искључива је одговорност Славко Ћурувија фондације и не одражава ставове Владе Норвешке, Владе Швајцарске, Балканског фонда за демократију или њихових партнера.
