18. јун 2025.
Новинарске и медијске организације и синдикати изражавају дубоку забринутост због начина на који је спроведен процес измена и допуна три кључна медијска закона – Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), Закона о електронским медијима (ЗЕМ) и Закона о јавним медијским сервисима (ЗЈМС) – које је Народна скупштина Републике Србије усвојила у понедељак, 16. јуна 2025. године.
Процес који је трајао више од годину и по дана доведен је до краја у атмосфери нетранспарентности и неприхватљиво убрзаној процедури, без организовања јавне расправе и уз ограничено учешће стручне јавности. Иако се као разлог за хитност наводи усклађивање са препорукама Европске комисије, начин на који је тај циљ спроведен озбиљно нарушава поверење у демократске процесе и институције.
Поздрављамо што су наши предлози за измене чланова 84 и 85 ЗЈИМ-а, који се односе на претпоставку невиности и извештавање о кривичним поступцима, уважени и уврштени у коначни текст овог закона. На тај начин је избегнута додатна штета по слободу изражавања и омогућено новинарима да професионално извештавају о темама од јавног интереса.
Међутим, и даље остају бројни нерешени и озбиљни проблеми. И поред иницијатива појединих народних посланика, који су предложили увођење јасних критеријума за јавне набавке у области медија – укључујући везивање тих критеријума за остваривање јавног интереса и поштовање професионалних стандарда – ти амандмани нису прихваћени. Тиме је пропуштена још једна прилика да се уведе ред у ову област, која остаје подложна злоупотребама, нетранспарентном трошењу јавног новца и политичком фаворизовању појединих медија.
Измене ЗЕМ-а такође нису решиле вишегодишње проблеме у вези са извештавањем током изборних кампања. Прикривено политичко оглашавање, функционерске кампање и манипулативни политички маркетинг остају изван регулаторног оквира, и поред јасних и вишегодишњих препорука домаћих и међународних посматрача.
У делу који се односи на јавне медијске сервисе и даље су присутне дубоке системске слабости. Управни одбор и даље нема одлучујућу улогу у именовању уредничког кадра, функција Повереника за права гледалаца и слушалаца остаје маргинализована, а нова правила о буџетском финансирању остављају простор за политичке злоупотребе.
Посебно забрињава висина таксе за јавне медијске сервисе и у том контексту, подсећамо да већина представника новинарских, медијских организација и синдиката у оквиру радне групе за измене Закона о јавним медијским сервисима нису успели да убеде власт да је за одрживост јавних медијских сервиса неопходно повећање таксе са 350 на најмање 500 динара – колико је она износила и пре више од 15 година. Одлука да се такса не повећа, представља популистичку меру са озбиљним последицама по рад и квалитет програма пре свега покрајинског јавног медијског сервиса.
Новинарске и медијске организације и синдикати позивају надлежне институције да препознају значај озбиљних и системских реформи које ће омогућити слободно, одговорно и професионално новинарство. Усвојене измене представљају корак у добром правцу само у појединим сегментима, али суштински проблеми и даље остају – од неуређених јавних набавки и нетранспарентног власништва, до несанираних слабости у изборном извештавању и функционисању јавних медијских сервиса.
Медијска реформа мора да буде усмерена на јавни интерес, владавину права и институционалну одговорност. Само кроз транспарентност и доследно поштовање закона можемо доћи до медијског система који служи демократији, а не партикуларним политичким интересима.
У Београду,
18.06.2025.
Асоцијација медија
Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)
Асоцијација онлајн медија (АОМ)
ГС КУМ Независност
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)
Независно удружење новинара Србије (НУНС)
Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“
Славко Ћурувија фондација
Удружење новинара Србије (УНС)
