8. март 2023.
Бивши командант озлоглашене Јединице за специјалне операције, Милорад Улемек Легија, одбио је данас да одговара на питања судског већа, тужилаштва и одбране у процесу који се пред Апелационим судом води за убиство новинара Славка Ћурувије, али је остао иза свега што је до сада сведочио. Браћа Милош и Александар Симовић такође нису желели да одговарају на питања, одбијајући и да учествују у овом процесу
Пише: Тамара Спаић, Славко Ћурувија фондација
Бивши командант Јединице за специјалне операције, коришћене у бројним политичким атентатима, Милорад Улемек Легија одбио је да данас одговара на питања судије, тужилаштва и одбране у процесу који се пред Апелационим судом води за убиство новинара Славка Ћурувије.
Он је потврдио да остаје иза свега што је до сада сведочио:
„Немам ништа ни да додам, ни да одузмем у односу на оно што сам рекао на првом рочишту у овој истој судници, у овом истом суду. Остајем при свему. Све ово сам већ говорио. Све је у записнику. Стојим иза тога“, упорно је понављао на сва питања суткиње Весне Петровић, која је, као чланица петочланог већа, водила данашњи претрес.
Чланови бившег земунског криминалног клана, браћа Милош и Александар Симовић такође су данас доведени као сведоци у поступку који се води против челника озлоглашеног Ресора државне безбедности из времена режима Слободана Милошевића – Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака, који је у бекству.
Браћа Симовић су такође одбила да одговарају на питања. Милош Симовић је рекао да се ничега не сећа и да зато не остаје при ономе што је до сада говорио и да „не бих себе излагао непријатностима“.
Александар Симовић је рекао да остаје при свему што је сведочио, али сада „не жели да учествује“.
Суткиња Весна Петровић је свој тројици постављала бројна питања и поред тога што су одбијали да одговарају. Питала је да ли имају нека, било каква сазнања о убиству Славка Ћурувије, ко је наредио, ко и како извршио. Такође, да ли имају непосредна или посредна сазнања, да ли су нешто од неког чули.
У појединим тренуцима је ишла у детаље помињући специфичне околности о којима су раније говорили у сведочењима. На све је добијала исти одговор – не желе да одговарају на питања.
Сва три сведока доведена су из затвора Забела у Пожаревцу где издржавању дугогодишње казне за убиство премијера Зорана Ђинђића, бившег председника Србије Ивана Стамболића, убиство на Ибарској магистрали и атентат на Вука Драшковића.
[su_note note_color=“#ff3030″ text_color=“#fdfafa“ class=“notelink“]
ВАЖНА СВЕДОЧЕЊА ЗА ПОДИЗАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ
Суђење се, због безбедносних мера, одвија у Посебном одељење Вишег суда за организовани криминал, где су сва тројица спроведени у колони полицијских марица, под бројном пратњом. У судницу су уведени са лицицама, које су им скинуте пре него што су ступили за говорницу, у затворским сивим кошуљама. Деловали су потпуно мирно, осим што је Милош Симовић, стојећи пред судијама, све време истезао главу и врат, као пред тренинг.
Легија је чак, излазећи након сведочења, ноншалантно руком поздравио некога у судници. Махнуо је у правцу оптужених и публике.
Милош Симовић је своје данашње сведочење пред судом завршио честитајући судији 8. март:
„Могу само да вам честитам 8. Март. Извињавам се што то нисам урадио одмах. Свако добро“, обратио се Милош Симовић судији Петровић пред излазак.
На питање суткиње Весне Петровић, да ли им је неко претио и да ли су под неким притиском везано за ово појављивање на суду, сва тројица су категорички рекли да сада није било претњи, на које су се, иначе, позвали када су приликом претходног појављивања на рочишту у процесу за убиство Ћурувије, одбили да одговарају на питања.
Приликом првог сведочења на суду, у септембру 2016. године, сва тројица су рекла да остају при свему што су сведочили пред тужиоцем, у јануару 2014. године. А та сведочења су, посебно исцрпно сведочење Милорада Улемека Легије, потврђено исказима браће Симовић, била кључна карика за подизање оптужнице. Ова сведочења, заједно са извештајем о мобилној комуникацији оптужених Ромића и Курака у време убиства, који их смешта на место злочина, довела су и до две пресуде од укупно 100 година затвора, колико им је одредило првостепено судско веће.
Зато су током њиховог сведочења, а посебно након што су Улемек и браћа Симовић изведени из суднице, оптужени и њихови адвокати стављали примедбе и тражили да се ова сведочења изузму из процеса за убиство Славка Ћурувије и оптужница против њих одбаци.
[/су_ноте]
Како је говорио Легија?
Подсетићемо зашто је Милорад Улемек Легија кључни сведок оптужнице иако нема, како је и данас рекао, непосредна и директна сазнања о томе ко је наредио и извршио убиство новинара. Али и да има – посредна, како је на питање судије потврдио.
Према Легијином сведочењу пред замеником тужиоца за организовани криминал Миленком Мандићем, обављеном у Забели 8. јануара 2014. године у шест поподне (иако адвокатица Зора Добричанин Никодиновић упорно на суду и новинарима понавља да је саслушање обављено „у то глуво доба ноћи“ прим. нов.) бивши начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковић га је позвао у Београд на састанак и након њега, у ходнику, питао „да ли је јединица може и да ли је способна да изврши један посебан задатак“. Када је Улемек питао о каквом задатку је реч, Марковић је одговорио „да је потребно да се уклони једно лице које тренутно својим непријатељским делатностима озбиљно угрожава безбедност државе“.
Улемек, према свом тадашњем сведочењу, није сазнао о коме се ради, али је прецизирао да се тај разговор догодио у време НАТО бомбардовања, 29. или 30. марта. Легија је тада рекао да због ангаживања ЈСО на Косову не може да одвоји људе да дођу у Београд и „десетак дана“ учествују у операцији коју је Марковић тражио.
[su_note note_color=“#ff3030″ text_color=“#fdfafa“ class=“notelink“]
АДВОКАТ СЛОБОДАН РУЖИЋ: СВЕДОЧЕЊА ЛЕГИЈЕ И БРАЋЕ СИМОВИЋ СУ ЛЕГАЛНА
Адвокат Слободан Ружић који заступа оштећене, Јелену и Радета, децу Славка Ћурувије, након данашњег рочишта закључио је да „није било реално очекивати од Легије да данас нешто више прича“. Поготово се, сматра Ружић, није могло очекивати да каже нешто ново.
„Одбрана све време негодује због сведочења Легије и браће Симовић. Међутим, њихове изјаве су потпуно законите и одбрана нема основа да их оспорава. Све је урађено по закону, на основу налога истражног судије, тужилац је имао наредбу, дао им је неопходна упозорења“, истиче Ружић.
[/су_ноте]
Када је поново, у другој половини априла, позвао Марковића да каже да може да се прихвати задатка, Марковић му је одговорио да је он извршен. Ћурувија је, да подсетимо, убијен 11. априла 1999. године.
Први пут је, сведочи даље Легија, од Марковића чуо за Ћурувију, 2000. године, када су били ангажовани да помогну у неком „хапшењу на Чукарици“ и када су Ратко Ромић и Мирослав Курак били одређени као такозвани „навигатори“ (оперативци из Службе који указују на лицу места ко треба да се ухапси). Када је Улемек питао Марковића ко ће бити „навигатори“, он је одговорио „она двојица Радоњиних што су убили Ћурувију“.
Такође, Улемек је сведочио и да му је Марковић, кад је већ био ухапшен, из затвора наручио да се „уклони“ Курак јер сувише прича, а он је за то ангажовао припаднике „земунског клана“. Конкретно, Милош Симовић је био задужен да прати Курака и Ромића и убије их, по наређењу шефа „земунаца“ Душана Спасојевића.
О томе је пред тужиоцем сведочио Милош Симовић који се данас „ничега не сећа“ и објаснио да је ликвидација и била наручена због тога што су Курак и Ромић убили Ћурувију.
Легијино сведочење пред тужиоцем у Забели завршено је пре осам сати увече и препуно је, како смо сазнали из претходног процеса, уверљивих детаља и описа сусрета са Радомиром Марковићем, који је као њему надређен у то време, на њега остављао снажан утисак.
Сведочење је такво да судско веће које је у првостепеном поступку одлучивало о овом случају, није могло да га избаци као што то већ осам година тражи одбрана. Сада је на Апелацији да одлучи да ли ће сведочења Легије и браће Симовић остати у предмету. Њихово данашње појављивање у суду неће им много бити од помоћи.
[su_note note_color=“#ff3030″ text_color=“#fdfafa“ class=“notelink“]
ТУЖИЛАЦ МАНДИЋ О МИСТЕРИОЗНОМ УСБ-у
Током целог процеса убицама Славка Ћурувије, одбрана се труди да из списа предмета избаци извештаје о мобилној комуникацији оптужених, тврдећи да садрже податке којима је „манипулисано“. Такође, тврде да извештај о комуникацији крши Европску конвенцију о људским правима јер је, наводно, без одлуке суда, пречешљавана комуникација грађана на дан убиства.
Адвокатица Зора Добричанин Никодиновић је, на претходном рочишту, предложила да се као нови доказ изведе допис тужиоца из кога се види да он повлачи неки УСБ. Како је објаснила, тог УСБ-а са подацима о мобилној комуникацији нема у списима предмета. То је доказ, сматра Добричанин Никодиновић, који показује да је тужилаштво манипулисало подацима, „намештало“ их и „штимовало“.
Судском већу није било јасно на шта је адвокатица тачно мислила, па су данас позвани и адвокатица и тужилац да то разјасне.
„Тражимо да се сви носачи података, укључујући и тај УСБ донесу овде“, рекла је Добричанин Никодиновић.
Суткиња Весна Петровић: Тужиоче, која је садржина УСБ-а?
Тужилац Миленко Мандић: Од 2005. г. сам лично радио на том предмету. Хиљаде провера, разговора са затвореницима по Забели, са припадницима БИА и МУП… тражили смо податке везано за овај догађај. Гледало се на сваки начин да се открију починиоци. Тај УСБ је један мали носач података, меморије свега 8 гигабајта. На том УСБ-у су достављени БИА Ивици Петровићу из БИА извештаји са подацима о лицу места. То је све било пре него што смо добили комплетну документацију о мобилној комуникацији.
Тај УСБ је потпуно небитан, на њему није био процесно вредан извештај који би тужилаштву нешто говорио. Мислим да је био листинг са лица места, пре него што се приступило читању свих података од свих мобилних оператера. Комплетан извештај са свим подацима о свим телефонима добијен је срећним околностима. То је била огромна количина података. Не би могао да стане на 100 тих УСБ-ова.
Осим паушалне изјаве да је тим подацима манипулисано, нисмо добили објашњење како је могуће манипулисати тим подацима. Нама је само годину дана требало да пронађемо софтвер, програм за читање тих података. Одбрана је увек ишла површно, никад ниједно објашњење зашто су незаконити. Чланови комисије који су на томе радили су стручна лица, криминалистичка полиција, инспектори БИА, годинама је рађено да се ти подавци увежу“, објаснио је тужилац Мандић, који је искористио и прилику да дода да су снимци са камера у ходнику тужилаштва, које такође тражи ова адвокатица, захтев који би неке заштићене сведоке могао да кошта живота .
Суткиња Весна Петровић се након тога обратила адвокатици Зори Добричанин Никодиновић више констатацијом, него питањем: „Дакле, то су ти докази? То је разлог зашто тражите тај доказ.“
[/су_ноте]
Ратко Ромић (десно) испред суда (фото: Даница Ђокић / Славко Ћурувија фондација)
Маринков тражи да се искази ова три сведока одбаце
Оптужени Ратко Ромић данас је, након сведочења Александра Симовића иступио са примедбом да је тужилац Миленко Мандић лажно „инсиснуирао“ да се сведоцима прети и данас, а посебно приликом њиховог појављивања на суду 2016. године. У намери да дискредитује браћу Симовић као поуздане сведоке, Ромић је рекао:
„И МУП и БИА и Управа за извршење кривичних санкција истраживали су, по наредби суда, да ли неко прети сведоцима. Из њихових извештаја се види да им нико није претио. Из њих се види да су Симовићи лагали да им је неко претио. И тужилац је инсиснуирао да је овим сведоцима прећено. То је потпуно некоректно од стране тужиоца“, рекао је Ромић.
Адвокат Владимир Маринков, који заступа Радомира Марковића је, цитирајући „Што се грбо роди, то време не исправи“, затражио да се искази ова три сведока изузму из предмета.
Адвокатица Зора Добричанин Никодиновић је подвукла да је из њихових данашњих сведочења „јасно да они ништа не знају везано за убиство Ћурувије“.
„Они никад нису слободно причали и измишљали, него су натерани и на њих је вршен притисак. Они то док су у затвору не могу да кажу. Можете да преслушате, не да читате, њихова сведочења у затвору, без браниоца, види се нису слободни, на трпе притисак. Преслушајте како су звучали њихови искази у тој глувој ноћи 2014. године“, рекла је Добричанин Никодиновић.
Кураков адвокат Стеван Протић инсистирао је да је прича о томе да је Курак пуцао у Ћурувију „улична, чаршијска прича“. Тврдио је и да су „ови сведоци били манипулисани“, а за манипулацију је оптужио председника Комисије за истраживање убистава новинара Верана Матића, назвавши га „шабачким гимназијалцем“.
„Тражим да суд наложи тужиоцу да каже од кога је чуо да је Курак пуцао у Ћурувију. Шта год да је рекао Улемек, не постоји то да је рекао да је Курак убио Ћурувију. Ко су ови Радоњини? Тај доказ о пуцању Курака је манипулација и измишљотина тужиоца“, рекао је адвокат Протић.
На крају је Милан Радоњић затражио да суд прибави податке из БИА која ће доказати да Франко Симатовић, у време убиства заменик начелника РДБ-а, није имао канцеларију у Другој управи, на начин како је то Милорад Улемек Легија описао у свом сведочењу о састанку са Радомиром Марковићем.
„Молим вас и да од БИА затражите било какав податак о било каквом ангажовању ЈСО од 1. јануара до 2. октобра 2000. године. Апсолутна је измишљотина о хапшењу на Чукарици“, додао је Радоњић трудећи се да још једном побије сведочење Милорада Улемека, иако је он данас одбио да сведочи.
Суткина Весна Петровић је након тога прекинула претрес и рекла да ће се он наставили 28. марта, што је био резервни датум за овај поступак пред апелацијом.
Првобитно је суд заказао суђења током целе ове недеље, али није дато објашњење зашто се не наставља сутра и прексутра. Део разлога је у томе што судско веће није још донело одлуку о захтевима тужилаштва и одбране да се доказни материјал допуни.
Тужилаштво је предложило да се у предмет уврсте сведочења припадника пратећег одељења РДБ-а, који су уочи убиства 24 сата непрекидно извештавали о сваком кретању Славка Ћурувије, да би, по наредби Милана Радоњића оно нагло било прекинуто непосредно пред убиство. Одбрана, пак, тражи да се у суд донесу сви записи на којима је забележена мобилна комуникација између оптужених у време убиства Славка Ћурувије и то да би доказала да ти записи нису веродостојни и да је њима „манипулисано“.
Марковић, Радоњић, Ромић и Курак два пута су у првостепеном поступку осуђени на укупно 100 година затвора за убиство Ћурувије. Апелациони суд је обе, готово идентичне, пресуде укинуо. Процес се сада води пред апелацијом после жалби тужиоца и одбране на другу пресуду
