18. фебруар 2016.
У петак, понедељак и уторак требало би да сведочи шест припадника Деветог одељења београдског центра ДБ-а. Неки од њих су на дан убиства пратили Славка Ћурувију, а неки су у истрази изјавили да имају сазнања о аутомобилу који је, према оптужници, користио Ратко Ромић
Пише: Светлана Палић
Сведочењима припадника Ресора државне безбедности (РДБ) у петак, 19. фебруара, у Специјалном суду у Београду биће настављено суђење оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије.
Пред судско веће је, за рочишта која би требало да буду одржана у петак, понедељак и уторак, позвано шест припадника Деветог одељења београдског центра Ресора државне безбедности. Неки од њих су на дан убиства, 11. априла 1999. године, пратили Ћурувију, а неки су у истрази изјавили да знају за бели голф 3, који је, према оптужници, у то време користио трећеоптужени Ратко Ромић.
Власник Дневног телеграфа и недељника Европљанин убијен је у пасажу испред зграде у којој је становао, у Светогорској улици број 35 у Београду.
За његову смрт Тужилаштво за организовани криминал терети тадашњег начелника РДБ Радомира Марковића(који у овом тренутку служи казну од 40 година затвора), ондашњег начелника београдског центра РДБ Милана Радоњићаи бившег главног инспектора Друге управе РДБ Ратка Ромића (обојица у притвору од 2014. године), те бившег припадника РДБ Мирослава Курака, који је у бекству.
Марковић и Радоњић су оптужени као организатори убиства, док су Курак и Ромић, према оптужници, непосредни извршиоци. Курак је, пише у оптужници, пуцао у Ћурувију најпре с леђа, а потом му је из непосредне близине пуцао и у главу, док је Ратко Ромић дршком пиштоља ударио у потиљак Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу, како не би видела убице.
Шифра „Важи 47“
Судско веће, којим председава судија Снежана Јовановић, позвало је за петак двојицу сведока са списка Тужилаштва, Драгана Бакшумовићаи Срђана Јовановића, припаднике Деветог (пратећег) одељења београдског центра ДБ.
Бакшумовић је у истрази изјавио да је два дана пре убиства Ћурувије, 9. априла 1999. године, на углу улица Илије Гарашанина и Таковске, што је у непосредној близини стана касније убијеног новинара, видео бели голф 3, који је припадао пратећем одељењу. Бакшумовић је изјавио да је аутомобил препознао „јер нема лајсну на вратима“.
Шеф смене Деветог одељења Драган Павићраније је пред већем Специјалног суда сведочио да је бели голф 3, на ургентан захтев свог начелника одељења, сада покојног Зорана Павића, неколико дана пре убиства предао Ромићу на мрачном паркингу иза порушене зграде МУП-а у Улици кнеза Милоша у Београду.
Сведок Драган Бакшумовић изјавио је да је два дана пре убиства, на углу улица Илије Гарашанина и Таковске видео бели голф 3, који је припадао пратећем одељењу. Бакшумовић је рекао да је аутомобил препознао „јер нема лајсну на вратима“
Према оптужници, Зоран Павић је од Милана Радоњића добио налог да издвоји једно возило и преда га радницима Друге управе у којој је радио Ромић.
Срђан Јовановић је у истрази рекао да је тајно пратио и осматрао Славка Ћурувију на дан убиства, од 15.45 сати. Смену је преузео испред ресторана „Коларац“ у Улици кнеза Михаила, где су у том тренутку ручали Прпа и Ћурувија.
„Након изласка из ресторана, пратио сам их до кафане ‘Грмеч’ у Македонској улици, где ми прилази колега Светозар Мирчевићи говори да је посао завршен“, стоји у Јовановићевом исказу из истраге.
Он је затим ушао у Мирчевићев аутомобил. Током вожње Светогорском улицом, према исказу овог сведока, Мирчевић у једном тренутку на раскрсници улица Лоле Рибара (стари назив Светогорске улице) и Таковске, у унутрашњем ретровизору возила види Ћурувију и Прпу како се приближавају пасажу зграде. Преко колске радио-везе Мирчевић је тада јавио: „Важи 47“. То је шифра која, према Јовановићевом сведочењу, значи да је праћена особа ушла у зграду у којој живи.
Како је голф прелазио из руке у руку
У наставку процеса, следеће недеље би требало да сведоче Предраг Кривокућа, Саша Ђурђевић, Горан Милутиновићи Александар Радосављевић, који су у време убиства Ћурувије такође били радници Деветог одељења.
Предраг Кривокућа је у истрази навео да је неколико дана пре убиства Ћурувије, Драган Павић од њега захтевао да му преда службени голф 3сиве боје, који се налазило код њега у гаражи. Као разлог Павић је, према исказу овог сведока, навео да сиви голфтреба да замени возило истог типа беле боје, које је Радоњић истог дана узео на коришћење.
Кривокућа је сведочио да је касније, након убиства Ћурувије, у разговору са колегама, сазнао да је бели голф 3виђен у Таковској улици.
Сведок Александар Радосављевић у истрази је рекао да је само сат времена пре убиства видео поменути бели голф, у коме су седела два њему непозната мушкарца, како пролази улицом у непосредној близини Ћурувијиног стана
У информативном разговору обављеном почетком 2001. године Александар Радосављевић је навео да је бели голф 3интензивно коришћен током примене мере тајног праћења Славка Ћурувије.
Он је рекао да је поменуто возило коришћено и 10. априла 1999. године, дан пре убиства, када су он и његов колега Здравковић дуже време седели у том аутомобилу, паркираном у непосредној близини Ћурувијиног стана. Према наводима Радосављевића, поменуто возило је истог дана, након завршетка његове смене, предато на коришћење Другој управи РДБ.
Радосављевић је истакао да је само сат времена пре убиства видео поменути бели голф, у коме су седела два њему непозната мушкарца, како пролази улицом у непосредној близини Ћурувијиног стана. У том тренутку, Радосављевић се налазио у другом службеном возилу које је било паркирано на тротоару у Улици Лоле Рибара.
На дан убиства, радник Деветог одељења Саша Ђурђевић преузео је смену око 15.30 часова. Како је навео у свом исказу, било је то код ресторана „Коларац“, одакле је пратио Ћурувију и Прпу све до Радио Београда, на самом почетку Светогорске улице.
Након тога је заједно са Предрагом Кривокућом и Срђаном Јовановићем ушао у возило којим је управљао Светозар Мирчевић. Потом се крећу Светогорском улицом у правцу Таковске.
„Последњи пут сам уочио Ћурувију и Прпу кад су се налазили негде испред позоришта Атеље 212“, навео је у истрази Ђурђевић.
Горан Милутиновић је на дан убиства добио задатак да као пешак прати Ћурувијину „везу“, особу коју је убијени новинар срео на улици, па је требало да радници ДБ-а установе њен идентитет. Милутиновић је праћење започео код палате „Албанија“ и наставио све до Врачара, до Молерове улице, где је утврдио у коју је зграду и стан „веза“ ушла, а потом се вратио на зборно место – паркинг на Каленић пијаци.
