Тужилаштво за организовани криминал подигло је нову, допуњену оптужницу против четворице припадника Ресора државне безбедности којом их терети за убиство новинара и власника „Дневног телеграфа” Славка Ћурувије 1999. године, саопштио је јуче специјални тужилац Миљко Радисављевић.

Како „Политика” сазнаје, у новој оптужници изостављен је податак да је у Ћурувију пуцано из пиштоља са пригушивачем, док су сви остали наводи идентични претходним. Поред тога, у оптужницу је убачен и налаз вештака судске медицине о повредама Бранке Прпе, која је била са Ћурувијом у тренутку убиства, као и исказ нових сведока.

„Урадили смо оно што је тражио суд. После допуне истраге, тужилаштво је оптужило тадашњег начелника Ресора ДБ Радомира Марковића, шефа београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, главног обавештајног инспектора у другој управи ресора Ратка Ромића и припадника резервног састава тог ресора, Мирослава Курака. Оптужница је достављена посебном одељењу Вишег суда на преиспитивање и док не буде правноснажна не могу да откријем детаље”, казао је специјални тужилац за наш лист.

Нова оптужница подигнута је 29. децембра прошле године, а окривљенима је достављена последњег дана 2014. године. Суд ће поново разматрати допуњену оптужницу, као и одговоре одбране на њене наводе. Тек по правноснажности оптужнице, суд ће заказати припремно рочиште, а потом и главни претрес.

Окривљени се терете да су „из ниских побуда” убили Славка Ћурувију 11. априла 1999. године, за шта је запрећена казна од 30 до 40 година затвора. Марковић се терети да је то кривично дело учинио подстрекавањем, а остали су оптужени као саизвршиоци.

„Вештачење о пригушивачу није обављено. Тужилац је без икаквих додатних провера избацио пригушивач из чињеничног описа у првој оптужници. Одбрани је достављен налаз вештака о повредама Бранке Прпе, а оптужница је подигнута пре него што је истекао рок за приговор на тај налаз, због чега сам уложила приговор Републичком тужилаштву”, каже за „Политику” Зора Добричанин-Никодиновић, бранилац Ромића и Радоњића.

Специјални суд је 22. јула прошле године вратио на допуну истраге оптужницу подигнуту 6. јуна. Затражено је да се обави балистичко вештачење, да се утврди да ли је пуцано из пиштоља са пригушивачем или не, медицинско вештачење повреде Бранке Прпе, као и саслушање још неких сведока.

Славка Ћурувију, према оптужници, убио је Мирослав Курак испаливши у њега 12 метака у леђа и главу, пуцајући из „шкорпиона” 7,65 милиметара са растојања од једног и по метра. Саучесник у злочину био му је, према оптужници, Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио његову супругу Бранку Прпу, када је покушала да се окрене.

Ћурувија је, како је утврдило тужилаштво, убијен због јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти.Тужилаштво наводи да је Радомир Марковић, када је Милорад Улемек, бивши командант ЈСО одбио да изврши овај злочин, поставио Милана Радоњића на место начелника београдског центра и упознао га са планом о убиству Ћурувије. Затим је, наводи даље тужилаштво, Радоњић постигао договор са Ромићем и Кураком.

Радоњић им је обезбедио службени аутомобил и издао налог припадницима трећег, седмог и деветог одељења ЦРДБ да прате кретање и прикупљају податке о Ћурувији. Он је, наводи се у оптужници, организовао да подаци о његовом кретању и локацији буду доступни атентаторима, тако што је без одлуке Врховног суда Србије дао усмени налог за мере тајне контроле телефонских разговора. Радоњић је издао налог сада покојном Зорану Павићу, тадашњем начелнику деветог одељења, да се 9. и 10. априла Ћурувија тајно прати 24 часа дневно.

Тако је 10. априла закаснило обавештење о кретању Ћурувије, јер је он већ ушао у стан у тренутку када је јављено. Радоњић је, утврдило је тужилаштво, тада наложио да са подацима о кретању Ћурувије буду упознати директни извршиоци.

На дан убиства, између 16.38 и 16.45 часова, Ћурувија и Прпа су ушли у пролаз зграде у Улици светогорској 35, тадашњој Иве Лоле Рибара. Према оптужници, Ромић и Курак неопажено су им пришли иза леђа, а затим је Курак из пиштоља пуцао у Ћурувију, испаливши прво пет метака. Он се занео и пао, а Ромић је у потиљак ударио Бранку Прпу. Курак је, наводи се даље, тада пришао и са близине од 0,8 метара испалио још седам пројектила, од чега је новинар одмах преминуо.

Кад ће да почне суђење

Суд може да потврди нову оптужницу или да је поново врати на дораду. Уколико је потврди, биће заказано суђење и у том случају, оно би могло да почне за месец дана или два највише, у зависности од плана већа којем председава судија Растко Петровић коме је додељен предмет. Ако суд поново одбије оптужницу, случај Ћурувија биће враћен у фазу истраге.

Потврђен притвор Ромићу и Радоњићу Апелациони суд у Београду потврдио је одлуку Специјалног суда о продужењу притвора Радоњићу и Ромићу.

После три укидања првостепеног решења о продужењу притвора, која је сматрао недовољно образложеним, Апелациони суд овог пута је закључио да је таква одлука основана и јасна и да су наведени довољни разлози да постоји узрочно последична веза између узнемирења јавности и угрожавања вођења кривичног поступка уколико би окривљени били пуштени да се бране са слободе.

Апелациони суд, како је навела портпарол Мирјана Пиљић, сада сматра да је продужење притвора оправдано. Суд је прихватио као образложење чињенице да су окривљени осумњичени да су убиство извршили из ниских побуда, због јавног иступања Ћурувије у земљи и иностранству, његовог утицаја на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, као и то што је кривично дело извршено у току дана у центру града, ради чувања постојећих структура власти владајућег режима.