5. октобар 2020.
Тужилаштво за организовани криминал неће изнети ниједан нови доказ у случају убиства новинара Славка Ћурувије који није већ изнело приликом првостепеног поступка.
Пише: Вук Јеремић
Заменик тужиоца Миленко Мандићје на почетку суђења, које се вратило пред трочлано веће Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду (тзв. Специјални суд), истакао да остаје при оптужници коју је ово тужилаштво подигло још 2014. године.
Ћурувија је, истакао је Мандић, убијен 11. априла 1999. године по „налогу Н. Н. лица из врха власти“. Оставши доследан и жалби коју је уложио на првостепену пресуду, Мандић је истакао да су за убиство одговорна четворица окривљених који су, као организована криминална група, ради очувања структура власти, лишили живота Славка Ћурувију.
Марковић посао доделио Радоњићу
Тако је налог за убиство Ћурувије дао бивши начелник Ресора државне безбедности (РДБ) Радомир Марковић, који је након одбијања тадашњег команданта Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легиједа то учини, посао доделио другооптуженом Милану Радоњићу, којег је поставио за начелника Центра РДБ-а Београд.
Радоњић је „спустио“ налог инспектору Друге управе РДБ-а Ратку Ромићуи припаднику резервног састава Службе Мирославу Кураку, притом им обезбедивши службено возило, детаљне податке о кретању жртве и могућност да неопажени изврше убиство.
Они су 11. априла 1999. пришли Славку Ћурувији и Бранки Прпидок су улазили у пролаз у Улици Ива Лоле Рибара, када је Курак из аутоматског пиштоља марке шкорпиониспалио пет метака у власника Дневног телеграфа. Након што је Ћурувија пао, Ромић је дршком пиштоља ударио Прпу, да би Курак из непосредне близине испалио још седам пројектила у тело Славка Ћурувије.
„Нисмо могли да дођемо до тога ко је издао директну наредбу из врха власти и зато у оптужници стоји да је налог издало Н. Н. лице. Ипак, нема сумње да је налог дошао одатле пошто је Ресор државне безбедности био државни орган који је искључиво поступао по налогу власти, а не самоиницијативно“, казао је Мандић.
Окривљени одбацују оптужницу
Окривљени, тројица који су присуствовали суђењу, одбацили су наводе оптужнице.
„То што пише у оптужници није тачно“, кратко је рекао Марковић. Радоњић је био још сажетији тврдећи да „није извршио никакво кривично дело“. Исто је поновио и Ромић.
Образлажући позицију тужилаштва, Мандић је истакао да докази које је тужилаштво већ извело пред судом неоспорно доказују кривицу окривљених.
Он је истакао сведочење Милорада Улемека, који је у марту 1999. године одбио налог Радомира Марковића, тврдећи да су његови људи заокупљени борбама на Косову. Улемек је, током сведочења, инкриминисао и осталу тројицу окривљених, наводећи да је постојао план да се ликвидирају Ромић и Курак како би се уклонили трагови.
Улемеково сведочење је у исказу пред судом потврдило и неколико чланова земунског клана, чије сведочење је Мандић такође истакао на данашњем главном претресу.
[su_note note_color=“#585858″ text_color=“#fdfafa“]ИЗУЗЕТНО ВАЖНЕ ИЗЈАВЕ МИЛИНКОВИЋА И ПАВИЋА
Поред сведока који су већ били саслушани, Миленко Мандић је поновио захтев са претходног припремног рочишта да се прочитају искази Цвијетина Милинковића и Зорана Павића, бивших начелника управа у РДБ-у, који су у међувремену преминули.
Суд је ове предлоге претходног пута одбацио, са образложењем да су изјаве прибављене мимо тада важећег Закона о кривичном поступку, односно да су узете „у својству грађана“.
Тужилац Мандић инсистира да они нису могли бити грађани, пошто су у питању функционери РДБ-а који су службене изјаве дали пред комисијом формираном у РДБ-у. Њихове изјаве су изузетно важне зато што је Милинковић био дежурни начелник на дан када је Ћурувија убијен, који је у дневник дежурства уписао наређење Радоњића да се праћење Ћурувије прекине, као и да ће, како је Радоњић рекао, „бити примењене неке друге мере“.
Павић је био начелник одељења које је пратило Ћурувију и на њега се Радоњић 10. априла, дан пре убиства Ћурувије, драо зато што га није довољно често обавештавао о кретању Ћурувије и наредио му је да га сутрадан, на дан убиства, о томе извештава из минута у минут, што је, према сведоцима из тзв. пратећег одељења, у њиховом послу крајње неуобичајено.[/су_ноте]
Школски пример злоупотребе РДБ-а
Тезу одбране, која каже да је даноноћно праћење Ћурувије непосредно пред убиство била стандардна пракса обраде „безбедносно интересантног лица са иностраним контактима“, Мандић је на почетку поновљеног поступка одбацио.
„Ово је школски пример како је један важан државни орган злоупотребљен у сврху вршења кривичног дела. Они су формално спроводили своје уобичајене делатности, међутим – стварни мотив био је да се Ћурувија лиши живота“, истакао је Мандић.
Као потврду своје тезе он се осврнуо на сведочење бивших функционера РДБ-а у тренутку извршења овог злочина – Владимира Николићаи Стевана Никчевића, који су Радоњићеве методе праћења и инсистирање да буде из минута у минут информисан о Ћурувијином кретању оценили као крајње неуобичајене.
Мандић се осврнуо и на сведочење Бранке Прпе, за које одбрана сматра да доводи у питање оптужницу. Прпа, која је једина непосредно сведочила убиству, дала је опис нападача који упадљиво одудара од физичких карактеристика Мирослава Курака.
„Илузорно би било очекивати да она препозна нападача“, истакао је заменик тужиоца и додао да је она њега видела из лежећег положаја, „сва крвава, без наочара изразите диоптрије“, непосредно након снажног ударца у главу, у стању огромног шока.
Читајући списак сведока и доказа које планира да изведе током поновљеног поступка, Мандић је, на инсистирање председнице већа Снежане Јовановић, и поред тога што је најпре рекао да предлаже да сви сведоци буду поново саслушани, на крају нагласио да ће се, ако и одбрана на то пристане, сложити с тим да искази сведока пред судом буду само прочитани.
Ни реч о образложењу Апелационог суда
На првом главном претресу у поновљеном поступку ниједном речју није споменут разлог због којег се предмет поново нашао пред Посебним одељењем Вишег суда.
Наиме, Апелациони суд у Београду је пресуду укинуо налазећи да је првостепено веће прекорачило оптужницу уводећи Н. Н. лице као непосредног извршиоца.
Супротно чињеничном стању које се наводи у оптужници, веће Специјалног суда је, оцењујући доказе, дошло до закључка да су Ромић и Курак помогли непознатој особи да приђе и убије Ћурувију.
На судском већу је да наведене разлике између пресуде и оптужнице исправи у поновљеном поступку.
Укинутом пресудом Марковић и Радоњић били су осуђени на по 30, а Ромић и Курак, који се и даље налази у бекству, на по 20 година затвора. Поновљени поступак Радоњић и Ромић прате из кућног притвора, које ће им бити урачунато у казну у случају евентуалне правоснажне осуђујуће пресуде. Марковић већ служи казну затвора од 40 година због других злочина.
