11. април 2016
Читав државни апарат покренут је 1998. године да се обрачуна са једним човеком и његовим новинама: у томе су учествовали Скупштина и Влада, полиција, тајна служба, државни медији, тужиоци, судије… Прислушкиван је, праћен, клеветан, медијски линчован, осуђиван на робију и огромне новчане казне. И убијен
Убиству Славка Ћурувије, главног и одговорног уредника и власника Дневног телеграфа и Европљанина, претходиле су драматичне околности за целу земљу. После значајног слабљења Милошевићевог режима током опозиционих протеста 1996/97, у јесен ’97. наново је отворена косовска криза, која се убрзо толико закомпликовала да је НАТО још у октобру ’98. био на корак од бомбардовања СРЈ. На крају је, у марту ’99, ту намеру и спровео.
Ћурувија је Дневни телеграф основао 1996. и лист је од самог почетка био критичан према владајућем режиму. Како каже његова ћерка Јелена, Славко Ћурувија је сматрао да је његова дужност, као власника дневног листа који је имао амбицију да буде политички релевантан, да одржава контакт са лидерима свих политичких опција.
Тако је било и са брачним паром Милошевић–Марковић. Тачније, Ћурувија је успоставио познанство са Мирјаном Марковић, коју је у владајућем двојцу увек више занимало шта пишу новине. Како се криза заоштравала, тако су и односи у том познанству били све напетији.
У октобру 1998. почео је финансијско-судски прогон Ћурувијиних листова, прво по Уредби Владе Србије о посебним мерама у условима претње НАТО напада на земљу, а потом по Закону о информисању, који је предложило и спроводило Министарство информисања са Александром Вучићем на челу. Казне су нарасле на више од четири милиона динара, да би истог месеца била заплењена целокупна имовина предузећа „Де-Те прес“.
Славко Ћурувија и Мирјана Марковић последњи пут су се састали 20. октобра. Како је сам Ћурувија описао у разговору за недељник Време, разговор је био непријатан, а председница ЈУЛ-а га је оптужила да „призива бомбардовање“.
Дневни телеграф је после тога почео да се штампа у Подгорици, а полиција је често пленила тираж на граници са Црном Гором.
Мирјана Марковић је у новембру, приликом оснивања Комитета универзитетске левице, Ћурувију назвала издајником, опет тврдећи да он подржава САД у њиховој жељи да бомбардују Србију.
Ћурувија је, заједно са још двојицом новинара листа, 8. марта 1999. кажњен са пет месеци затвора због узнемиравања јавности. У време убиства жалбени поступак је био у току.
Последњи редакцијски састанак Европљанина и Дневног телеграфа одржан је 24. марта, на дан почетка бомбардовања. Ћурувију је вест о одбијању Скупштине да прихвати план из Рамбујеа, што је значило скори почетак напада НАТО на СРЈ, затекла у Подгорици, али се вратио у Београд чим је за то чуо.
Пет дана пре убиства, 6. априла 1999, у Експрес политици појавио се текст „Ћурувија дочекао бомбе“, који је исте вечери прочитан у Другом дневнику РТС-а. Писац текста Мирослав Марковић позива се на изјаву Мирјане Марковић из новембра и каже да је Ћурувија „издајник“, који је све време „прижељкивао ’бомбе за Србе’“ и чија издаја неће бити заборављена.
Милан Радоњић у тим данима, са места начелника Друге (обавештајне) управе тадашњег Ресора државне безбедности долази на место начелника београдског центра РДБ-а и наређује тајно праћење Славка Ћурувије.
Погледајте детаљну хронологију прогона Славка Ћурувије, његових новина и новинара:
[timeline src=“https://docs.google.com/spreadsheets/d/1m3EV37T8jfpfNeLgUI2c2VZ_T5oZc25VAG0KGVEckz0/pubhtml“ width=“120%“ height=“850″ font=“Default“ lang=“sr“ version=“timeline3″ ]
Приредио: Перица Гуњић. Уводни текст: Зоран Б. Николић. За хронологију коришћени извештаји са суђења за убиство Славка Ћурувије, текстови и фотографије из Дневног телеграфа, Времена, Данаса, Вечерњих новости, Репортера, НИН-а, агенције Бета, Гласа јавности, Политике експрес, документарни филм „Славко Ћурувија“…
