21. април 2021.

---

На експресном рочишту одбрана наставила да дискредитује све који тврде да Служба стоји иза убиства Славка Ћурувије – полицајце који су учествовали у истрази, припаднике Службе и „земунце“

Пише: Тамара Спаић

Иако је било предвиђено да се данас заврши изношење свих примедаба на сведоке и њихове исказе дате током истраге и првостепеног судског процеса за убиство новинара Славка Ћурувије, то се ипак није догодило јер је, после свега два и по сата, суђење прекинуто због „службене обавезе члана судског већа“. Биће настављено у петак, 23. априла.

Иницијатива за неприхватљиво и прекомерно продужавање и развлачење судског процеса, који у различитим степенима траје већ шест година, за убиство извршено пре 22 године, стално се пребацује са одбране на судско веће и обрнуто.

Данас смо присуствовали њиховој синергији, јер не само што је одбрана екстензивно понављала већ познате, често неприличне коментаре, типа „то су ловачке приче“, „нервира ме“ или „изјава смути па проспи“, и препричавала изјаве сведока, већ је и судско веће погазило сопствени план рада и продужило изјашњавање о сведоцима на још један дан.

Земунци и полицајци на мети одбране

Одбрану је данас заступао само адвокат Владимир Маринков, што у име свог клијента првооптуженог Радомира Марковића, што по овлашћењу адвокатице Зоре Добричанин Никодиновић, која је доставила писане примедбе у име својих клијената – окривљених Милана Радоњићаи Ратка Ромића.

Њихов фокус био је на одбацивању кредибилитета, истинитости и веродостојности кључних сведока из редова земунског клана и полицајаца који су се бавили истрагом злоупотреба Ресора државне безбедности крајем деведесетих у циљу ликвидације новинара и издавача Славка Ћурувије.

„Почећу да мислим да бранилац злоупотребљава своје право“, рекла је судија Снежана Јовановић и још два пута током данашњег суђења интервенисала на сличан начин, опоменом да се не иде у анализу и понављање свега већ познатог

Посебно оштре и дискредитујуће примедбе одбране биле су усмерене на сведочења заштићених сведока из земунског клана Дејана Миленковића Багзијаи Миладина Сувајџића, који су потврдили исказ тадашњег команданта ЈСО Милорада Улемека Легиједа је начелник РДБ-а Радомир Марковић, преко Милана Радоњића, начелника београдског центра Службе, ангажовао Ратка Ромића и Мирослава Курака да убију Ћурувију.

Од сведока из редова високих полицијских званичника и инспектора, одбрани су данас на мети били полицајци Драган Карлеуша и Миле Новаковић, бивши начелник Службе Горан Петровићи Драган Кецман, полицијски инспектор који је највише допринео расветљавању убиства.

Адвокат Владимир Маринков почео је данашње излагање позивањем на сведочењеиз истраге које је дао Франко Симатовић, оснивач злогласне јединице Црвене беретке, касније ЈСО, који је у време убиства био заменик Радомира Марковића. Он никада није сведочио на суду јер га је од тога „ослободио“ процес пред Хашким трибуналом, који има предност.

Симатовићево сведочење из истраге важно је за одбрану јер побија Легијин исказ о састанку са Радомиром Марковићем у марту 1999. године, када је од Легије први пут тражено да убије Ћурувију јер „озбиљно угрожава безбедност државе“. Симатовић је тврдио да његова канцеларија, у којој је, према Улемековом сведочењу, састанак одржан, није била на месту које је Легија означио.

Маринков је истакао и сведочење Милорада Брацановића, тада начелника Одељења за обавештајне и контраобавештајне делатности ЈСО. Тумачење адвоката је да Брацановић, иако је потврдио Легијине речи да су у време бомбардовања НАТО летели хеликоптери са Косова за Београд – што одбрана негира, ипак није потврдио да је на конкретан састанак са Марковићем Улемек, како је сведочио, долетео хеликоптером са Косова.

Маринков: Бели голф измишљотина Драгана Карлеуше

За одбрану је од виталног значаја да докаже да возило Службе – бели голф– које је, према оптужници, користио Ратко Ромић за извршење убиства, није виђено на месту убиства.

Зато је адвокат Маринков данас рекао да је прича о белом голфу„измишљотина“ и да је њен креатор високи полицијски службеник Драган Карлеуша, који је једно време у УБПОК-у, на челу Поскока, водио истрагу расветљавања убиства Славка Ћурувије.

„Карлеуша је започео ширење лажне информације о постојању белог голфа, јер је због своје ћерке био приватно заинтересован за то. Неки сведоци су поменули да је његова ћерка Јелена била у колима са покојним Зораном Давидовићем Ћандомна месту убиства“, рекао је Маринков објашњавајући да је прича о белом голфуизмишљена да би се заташкала истина коју одбрана све време сервира, а то је да су Славка Ћурувију убили криминалци који више нису живи.

Део те приче је и да је Ћурувију убио, такође покојни, Лука Пејовић или извесни Зоран Ристовић Прика, припадник Црвених беретки, чије је тело пронађено „у неком каналу, испод моста“, како је изношено током јучерашњег претреса.

Јовановић: Адвокатица злоупотребљава своје право

Маринков је затим почео да чита екстензивне примедбе Зоре Добричанин Никодиновић на овог сведока које се могу свести на то да је Карлеуша изнео „гомилу измишљотина и спинове“, али и да је код њега у питању „тужилачка опструкција“ јер је, како је навела, на лажно сведочење потрошено много времена – „изгубили смо два дана“.

Председница судског већа Снежана Јовановићпрекинула је читање адвокатичиних примедаба:

„Почећу да мислим да бранилац злоупотребљава своје право“, рекла је судија и још два пута током данашњег суђења интервенисала на сличан начин, опоменом да се не иде у анализу сведочења и понављање познатих примедаба, које су адвокати и оптужени већ изнели током ранијег суђења.

Припадници земунског клана Дејан Миленковић Багзи и Миладин Сувајџић су у истрази и првостепеном судском поступку сведочили да су их Легија и вођа кланаДушан Спасојевићангажовали да убију Ромића и Курака, јер су они убили Ћурувију.

Багзи је на суђењу рекао, између осталог:

„Имали смо задатак да ликвидирамо Курака и Ромића. То наређење нам је издао Спасојевић, а њему Легија. Као и код свих других убистава која је радио земунски клан, окупили смо се Милош и Александар Симовић, Влада (Милисављевић) Будала, Дуле (Душан) Крсмановић, ја и остали припадници клана код Спасојевића у Шилеровој, који би нам дао основне информације. (…) Тек касније, након одустајања од ликвидације, чули смо да је требало да их ликвидирамо јер су они убили Славка Ћурувију.“

Миленковић је испричао и да је присуствовао разговору у којем је Милорад Улемек Легија прекорио Душана Спасојевића што је одавао информације Војиславу Шешељу да су Курак и Ромић убили Ћурувију.

„Био је то разговор од 10-15 минута. Разумео сам да Душан није смео да те информације одаје Шешељу, Легија му је рекао да му то није паметно“, сетио се Миленковић.

Према адвокату Маринков, прича о белом голфу је измишљена да би се заташкала истина коју одбрана све време сервира, а то је да су Славка Ћурувију убили криминалци који више нису живи

И Сувајџић је имао исту причу, а на суђењу је изјавио:

„Неко је тражио да се склоне убице Славка Ћурувије, али не знам ко је то изнад Легије тражио и зашто.“

Он је такође рекао и да Курак није ликвидиран јер је приметио да га прате, па је побегао преко Панчевачког моста.

„Након тога је цела акција заустављена. Рекли су ми да је Курак разговарао са Легијом и да је Легија тражио од Спасојевића да се од тога одустане“, испричао је Сувајџић.

Одбрана је оба сведока, и Миленковића и Сувајџића, поново данас означила као неверодостојне, пре свега зато што су сведочили као заштићени сведоци и због тога, наводно, имали интерес да се „додворавају“ тужиоцу и износе ствари које тужиоцу иду у прилог, а не истини.

„Багзијева жеља је била да се додвори тужиоцу од кога му живот зависи као заштићеном сведоку. Он је апсолутно неприхватљив сведок који има своје лукративне разлоге због којих сведочи“, била је примедба Зоре Добричанин Никодиновић. Она је истакла да је овај сведок, нелогично и нетипично, временом допуњавао свој исказ све већим бројем детаља.

Стијовић тврдио да је документација о Ћурувији уништена

Сведочење Зорана Стијовића, који је после петооктобарских промена 2000. године у ЦРБД истраживао злоупотребе Службе, такође је означено као „препуно измишљотина, неистина и полуистина“. Одбрана окривљених тврди да је у време Радомира Марковића Служба све учинила да се сва документација о раду сачува, а Стијовић је сведочио овако:

„Раде Марковић је 6. октобра 2000. године послао депешу у којој тражи да се прегледају материјали и документација РДБ-а и да се изврши селективно уништавање. Потом је тадашњи начелник Пете управе РДБ-а Милош Теодоровић дао налог да се таксативно униште сви деловодници од 1998. до 2000. године, депеше, планови рада, извештаји о раду центара… Уништена је документација у папирном и електронском облику и микрофилмови, све што може да укаже на злоупотребе из свих центара, осим новосадског, зрењанинског и суботичког. Ова три центра нису поступила по налогу и ту документацију су сакрили и сачували. Документација је уништена и у ЦРДБ Београд. Било је индикативно да су покушали да прикрију злоупотребе Службе у том периоду.“

Петровић прислушкивао Ћурувију још ’93/94.

Одбрана је имала примедбе и на сведочење Горана Петровића, првог начелника Службе након 5. октобра. Поред генералне дискредитације овог сведока, који је, по тврдњи одбране, имао политички задатак да за убиство окриви Службу и да „преврне небо и земљу да окриви Радомира Марковића, Милана Радоњића и Ратка Ромића“, адвокати су оспоравали да је Петровић истинито навео радно место, па и године када је прислушкивао Славка Ћурувију.

Наиме, Горан Петровић је сведочиода је деведесетих година био запослен у Другом одељењу и да је имао задатак да прислушкује Славка Ћурувију још 1993–1994.

Одбрана тврди да то није тачно и да је био запослен у Првом одељењу, које је имало задатак да прати деловање америчке амбасаде, а да је Славка Ћурувију прислушкивао 1997–1998.

Одбрана је изнела примедбе на сведочења полицијског генерала Родољуба Миловића, који је био начелник УКП и члан оперативне групе Поскок, као и на сведочење бившег министра полиције Душана Михајловића. Оба сведока означила је као људе који нису говорили истину, односно одбијали су, наводно, да кажу оно што знају.

Иначе, сведочењегенерала Миловића је посебно интересантно због његовог негирања на суду да је било ко други осим ових који су окривљени, а посебно не Лука Пејовић, убио Славка Ћурувију, као и због његовог инсистирања да исказ Бранке Прпе, јединог сведока убиства, не може бити поуздан кад је реч о идентификацији лица.

Миловић је тада објаснио да су и он и његове колеге били убеђени да Лука Пејовић није убио Ћурувију, пре свега зато што Бранка Прпа није била сигурна при препознавању убице. Подсетио је и на то да је при неком ранијем, незваничном препознавању, Прпа као на могућег убицу указала на „земунца“ Милоша Симовића.

Он је на питање председнице судског већа Снежане Јовановић одговорио и да код Пејовића никад нису нашли оружје, па ни „шкорпион“ којим је убијен Ћурувија.

Омиљена мета одбране: Драган Кецман

Одбрана је и данас, као и у првостепеном поступку, „у целости одбила“ исказ Драгана Кецмана, инспектора који је 15 година истраживао убиство Славка Ћурувије. Његово сведочење током првостепеног поступка одбрана је дуго и упорно покушавала да онемогући.

Данас су поновили примедбе да је манипулисао касетама које су доказ да су се окривљени за извршење убиства налазили на месту убиства, у време убиства.

Зора Добричанин Никодиновић је чак поручила да се исказ овог сведока „може посматрати као притисак на суд јер је он сведочио са позиција силе“. „Дошао је на крају суђења да би наметнуо своју причу смути па проспи.“

Кецман је сведочиода је Ћурувија праћен до пар секунди пред ликвидацију и да је сматран за „државног непријатеља број 1“.

Кецман је навео да је у Ћурувијином досијеу, у наредби за његово праћење видео да је тамо наведено да својим јавним критикама и активностима „угрожава породицу Милошевић–Марковић“ и урушава власт.

У петак ће одбрана наставити да износи своје примедбе о Драгану Кецману.