13. април 2018.
Позив да се не усвоје законска решења којима се свим грађанима угрожава право на приступ информацијама од јавног значаја
Организације цивилног друштва, медији и појединци позивају Владу Србије да повуче решења из Нацрта закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значајакојима се смањује достигнути ниво права грађана. Упозоравамо да предложена решења угрожавају увид у рад јавних институција које се финансирају новцем грађана или располажу значајним јавним ресурсима и повећавају право власти да избегава питања о одговорности за управљање јавним институцијама.
Као кључне проблеме у Нацрту закона издвајамо изузимање дела предузећа која располажу значајном јавном имовином од обавезе давања информација које се односе на њихов рад, као и легализовање опструкције остваривања права на приступ информацијама увођењем могућности да органи власти воде управни спор против решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Скрећемо пажњу и на то да је пропуштена прилика да се предвиди ефикаснији систем извршења Повереникових одлука.
Овим саопштењем изражавамо намеру да делујемо јединствено у одбрани и промоцији права на слободан приступ информацијама од јавног значаја као основог средства за преиспитивање одговорности представника власти према грађанима. Позивамо све заинтересоване грађанке и грађане да нам се придруже у одбрани права тако што ће попунити једноставан онлајн формулар са коменатрима на Нацрт закона доступан на: http://odbrani.pravona.info пре 19. априлакада се завршава јавна расправа.
ДЕТАЉНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Изузимање предузећа која располажу значајном јавном имовином
Први проблем у Нацрту закона јесте изузимање дела предузећа која располажу значајном јавном имовином, попут „Електромрежа Србије“, „Коридора Србије“, „ДИПОС“ и „Железница Србије“ јер су у неком тренутку променила правни статус из јавног предузећа у друштво капитала. По члану 3, ова предузећа би била изузета од обавезе давања информација које се односе на њихов рад, иако је држава члан или акционар таквог предузећа. Ово је посебно забрињавајуће имајући у виду да је приметан тренд да се све већи број предузећа која су била јавна претвара у друштва капитала, задржавајући исту делатности и имовину, па нема основаног разлога да буду изузета од обавеза у погледу јавности рада. Напротив, све више нараста потреба да се кроз Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја омогући увид у део података и код предузећа у којима је држава мањински власник, као код заједничких предузећа која су формирана у склопу јавно-приватног партнерства, где јавни партнер уноси не само део имовине у предузеће, већ може имати и обавезе у погледу свеукупног пословања таквог правног субјекта. Пример таквих партнерстава су „Бус Плус“, „Београд на води“ итд. Ако се ова одредба усвоји, јавност неће имати могућност да сагледа рационалност коришћења јавних средстава и рада представника државе у таквим предузећима.
Смањење надлежности Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Решење из члана 27. би омогућило да органи власти, који чине прекршај када не поступају по коначним решењима Повереника, након што неоправдано ускрате приступ информацијама, легално наставе са ускраћивањем информација тако што би могли да поведу управни спор против поверениковог решења. Увођење права на вођење управног спора би могло да доведе до смањења спремности органа власти да поштују одлуке Повереника, али и до смањења спремности да иницијално пруже информацију тражиоцу (рачунајући на то да ће овај одустати због дугог трајања спора). Будући да је чекање на документе и иначе предуго, увођење могућности да се оно пролонгира за најмање неколико месеци, представљало би озбиљан атак на остваривање права на приступ информацијама. За очекивати је да би оно генерално највише угрозило организације које желе да власт учине одговорнијом и новинаре-истраживаче, јер би их у бројним ситуацијама онемогућило да на време упозоре грађане на штетност одлука органа власти.
Пропуштено да се предвиди ефикаснији систем извршења повереникових одлука
Нацрт закона је пропустио да предвиди ефикаснији систем извршења повереникових одлука, посебно у случајевима када државни органи одбију да поступе на основу његових решења која су обавезујућа, коначна и извршна. Ово се до сада углавном дешавало кад су корисници права тражили информације и податке који се односе на крупне економске потезе државе, односно органа власти, или на располагање великим финансијским или материјалним ресурсима. Стога, потребно је установити адекватан механизам извршавања решења Повереника како би се омогућило да јавност не остане ускраћена за информације и податке на које има право. Први начин је да се усклади Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја са Законом о општем управном поступку, као и са позитивном међународном праксом у овој области, како би било могуће извршавање решења Повереника и изрицање новчаних казни у складу са чланом 198 ЗУП-а. Други начин је да се уведе контролни механизам извештавања о томе када Влада не пружи подршку Поверенику око извршења решења. Према годишњим извештајима Повереника од 2010. године, Влада није поступила ни у једном од 173 случајева у којима је Служба Повереника од Владе затражила обезбеђење извршења решења. Овакво одсуство ангажовања Владе доводи до директног кршења Уставом и законом загарантованог права на слободан приступ информацијама. Сходно томе, потребно је увести контролни механизам извештавања у циљу адекватне примене закона од стране Владе тако што би имала обавезу да два пута годишње подноси извештај Народној скупштини о захтевима за помоћ у поступку извршења решења Повереника.
Позивамо Владу Србије да повуче негативна решења из Нацрта закона и да искористи ову измену закона да отклони проблеме на које су указали извештаји Повереника и Европска комисија у оцени усклађености у Поглављу 23 (Правосуђе и основна права), као и да уведе решења на основу модела који су 2012. израдиле организације цивилног друштва.
Детаљну анализу Нацрта и предлоге за његово побољшање можете преузети овде.
ЗАГАРАНТОВАНИ НИВО ПРАВА:
Актуелни Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и даље је један од најбољих и најважнијих антикорупцијских прописа у Србији јер омогућава свим грађанима да имају увид у рад јавних институција које се финансирају њиховим новцем. Српско законодавство по овом питању је оцењено и на међународном нивоу као једно од најбољих. Овај Закон омогућио је да сазнамо многе чињенице од јавног интереса које би остале сакривене од очију јавности. Због тога, сматрамо да од самог почетка мора бити потпуно јасно саопштена одлука да се изменама Закона ни на који начин не наруши достигнути ниво гаранција права на приступ информацијама. То подразумева, између осталог, следеће:
– изменама Закона не би смели да буду прописани апсолутни изузеци од права на приступ;
– не сме бити уведено ограничење у погледу коришћења информација које су добијене на основу захтева нити обавеза тражилаца да доказују интерес за приступ информацијама;
– не сме бити умањен круг органа власти који су обавезни да поступају по захтевима и да објављују информације проактивно;
– не сме бити умањен круг органа против чијих се одлука може уложити жалба, нити круг разлога због којих се може уложити жалба;
– не смеју бити умањена овлашћења нити независност Повереника.
