23. март. 2015.
Растко Поповић, председник већа које ће судити оптуженима, треба да одреди припремно рочиште најкасније у року од 30 дана, а затим да закаже почетак суђења.
Апелациони суд у Београду потврдио је оптужницу за убиство Славка Ћурувије, власника и главног уредника листова „Дневни телеграф” и „Европљанин” против четворице припадника Ресора државне безбедности. Тај суд одбио је све жалбе окривљених па је оптужница постала правоснажна.
По налажењу Апелационог суда, који је одлучивао у другостепеном поступку, првостепени суд је у образложењу одлуке којом је потврђена наведена оптужница дао довољно јасне и аргументоване разлоге да има довољно доказа да се основана сумња да су окривљени учинили кривична дела подигне на ниво оправдане сумње. То је, указано је судском одлуком, неопходан услов за подизање оптужнице, док ће оцена сваког појединачног доказа по квалитету бити ствар већа пред којим се држи главни претрес. Веће ће доказе испитати појединачно и у вези са осталим доказима који ће бити изведени на суђењу.
Поред тога, решењем Апелационог суда потврђено је првостепено решење од 6. марта 2015. године којим је против окривљених Милана Радоњића и Ратка Ромића продужен притвор за још 30 дана.
Коначно су се, после 10 месеци од подизања прве оптужнице, стекли сви законски услови да судија Растко Поповић, коме је додељен предмет, закаже припремно рочиште, а затим и суђење. Подсећамо, прву оптужницу суд је одбио, налажући тужилаштву да спроведе допуну истраге. Ово је, уз штрајк адвоката, довело до одуговлачења од пет месеци. Оптужница која је јуче потврђена подигнута је крајем децембра прошле године.
Председник већа, по добијању правоснажне оптужнице, треба да одреди припремно рочиште најкасније у року од 30 дана. То налаже Законик о кривичном поступку, јер су рокови убрзани када су оптужени у притвору. На припремном рочишту биће одређен датум почетка главног претреса, који би могао да буде већ у мају.
На припремном рочишту, које је затворено за јавност, обе стране ће се изјаснити о предмету оптужбе. Образложиће се докази који ће бити изведени на суђењу, а биће речи и о другим питањима која суд оцени битним за одржавање главног претреса.
За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи начелник Ресора ДБ Радомир Марковић, шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Милан Курак. Њима се на терет ставља да су познатог новинара убили из ниских побуда, а као мотив је наведена новинарска делатност. У оптужници нису именовани наручиоци и инспиратори убиства Ћурувије. Злочин је квалификован као тешко убиство, за шта је запрећена казна од 30 до 40 година затвора.
Марковић се терети да је то дело извршио подстрекавањем, а остали су оптужени као саизвршиоци. Радоњић и Ромић су у притвору, Марковић је у затвору у Пожаревцу на издржавању казне од 40 година, а Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.
Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СР Југославије. Са њим је у време убиства била невенчана супруга, историчарка Бранка Прпа, која је том приликом задобила лакше повреде пошто су је нападачи онесвестили ударцем у главу.
Радомир Марковић ухапшен је у фебруару 2001. Осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због убиства Ивана Стамболића 25. августа 2000. године и четворице чланова СПО у атентату на лидера СПО Вука Драшковића на Ибарској магистрали, 3. октобра 1999. Радоњићу и Ромићу суди се у Вишем суду у Београду и за помагање у покушају убиства Драшковића у Будви 2000. године.
Комисија за истраживање убистава новинара поздравља одлуку суда
Комисија за истраживање убистава новинара Владе Републике Србије поздравља одлуку Апелационог суда којом је потврђена оптужница за убиство Славка Ћурувије.
– Желим да Тужилаштву за организовани криминал и свим другим државним органима (МУП, БИА) честитам на упорности у решавању овог случаја. Надамо се да ће се и на суђењу утврдити пуна истина о овом убиству и да ће починиоци и налогодавци бити примерено кажњени. Такође, надамо се да ћемо ускоро видети и решавање осталих случајева којима се комисија бави, рекао је Веран Матић, председник комисије.
У саопштењу се додаје да ниједан случај убиства новинара не би смео остати неразјашњен и некажњен, јер некажњивост само охрабрује да се настави насиље над новинарима, медијским радницима и медијским кућама.
– Надамо се да ће и решење случаја убиства колеге Славка Ћурувије 16 година после злочина бити охрабрење да ниједно од убистава не падне у заборав, и подсетник за све надлежне институције и владе да морају обављати свој посао са посебном пажњом када је реч о насиљу над новинарима и медијима, управо због важности улоге коју играју слободни медији у савременим друштвима, пише у саопштењу.
Извор: Политика
