29. јануар 2019.
Завршне речи у процесу четворици због убиства новинара Славка Ћурувије изнели бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић и адвокат оптуженог Мирослава Курака, Стеван Протић. Суђење се наставља тек 7. марта
Пише: Перица Гуњић
И поред тога што се у процесу против четворице оптужених за организовање и извршење убиства новинара Славка Ћурувиједанас очекивао крај изношења завршних речи, судско веће је одлучило да саслуша само Стевана Протића, браниоца Мирослава Курака, и првооптуженог Радомира Марковића, те да на тај начин додатно продужи ово суђење. Следеће рочиште, на ком ће се суду обратити преостала двојица оптужених, Милан Радоњић и Ратко Ромић, заказано је тек за 7. март.
Тако ће се изрицање пресуде приближити двадесетој годишњици убиства Ћурувије, док ће ово суђење тада навршити готово пуне четири године, пошто је почело 1. јуна 2015. године.
Пред трочланим већем Специјалног суда (председавајућа Снежана Јовановић, Владимир Месаровићи Драган Милошевић), бивши начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковићрекао је да је „комплетна оптужница неозбиљна“, да је ово суђење политичко, да представља обрачун са режимом Слободана Милошевића и РДБ-ом, који се сада напада зато што се Милошевић не може осудити.
Марковић: Легија изманипулисан, Прпа најважнији сведок
Он тврди да нема ниједног доказа који њега повезује са убиством, те је завршну реч посветио углавном дискредитовању сведока и доказа који га са Ћурувијом повезују (Милорад Улемек Легија, бивши припадници земунског клана), као и истицању сведочења Бранке Прпе, која је била са Ћурувијом у тренутку убиства и која је тврдила да је видела убицу и дала његов опис, који се не може довести у везу са Мирославом Кураком.
Марковић је рекао да мисли да је Прпа најважнији сведок у процесу, да је реч о веома образованој и интелигентној особи, те подсетио на њене речи да је убицу јасно видела и да јој се његов лик урезао у памћење за цео живот.
Он сматра да није важно то што Прпа није имала наочаре, пошто је убицу видела са пола метра. Њен опис, како је рекао, одговара покојном криминалцуЛуки Пејовићу, за кога сматра да постоје индиције које га повезују са овим злочином.
„Али све и да он то није урадио, Прпин опис убице не одговара опису Мирослава Курака“, нагласио је Марковић, који мисли и да изјаве бившег министра полиције Душана Михајловићапотврђују то што је Прпа рекла.
Заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандићи заступници оштећених тврдили су у завршним речима да Прпа није могла добро да види убицу, не само зато што су јој у тренутку злочина спале наочаре већ и зато што се то догодило после ударца кундаком у главу и у време док је била под екстремним стресом и док је лежала поред Ћурувије.
С друге стране, њено сведочење су као крунску аргументацију за своје тврдње наводили сви браниоци оптужених – Владимир Маринков, Душан Машић, Зора Добричанин Никодиновић, Стеван Протић.
Радомир Марковић је у завршној речи рекао да, ако њега осуде, породица Ћурувија никада неће сазнати истину о томе ко је Славка убио. Он тврди да Слободан Милошевић није зазирао од Ћурувије, да он није убијен зато што је представљао опасност за његов режим, као што то тврди тужилац, већ због наводних контаката са „безбедносно интересантним лицима“.
Марковић тврди да се и овим процесом покушава свалити кривица на Ресор државне безбедности, те да он пред овим судом не брани себе („ја сам већ осуђен на 40 година“) већ Службу, односно „част“ припадника РДБ-а.
Цитирао је и Оливера Антића, саветника бившег председника Србије Томислава Николића, који је, према њему, рекао да ће бити доведене у питање европске интеграције ако не буде суђења за убиство Ћурувије.
Марковић је подсетио и да је Прпа рекла како Ћурувија није имао политичких амбиција и да се шалио када је генералу Момчилу Перишићу (начелнику Генералштаба до 1998. године), на његово питање да ли би подржао војни удар против Слободана Милошевића, одговорио да би.
Марковић се запитао: „Ко је представљао већу опасност по државу – генерал који хоће да изведе војни удар или новинар који би то подржао?“
Завршну реч Марковић је посветио негирању навода из оптужнице, а посебно изјаве бившег команданта Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легије. Улемек је, наиме, изјавио како му је у време пре убиства Ћурувије најпре нудио да он изврши тај злочин (Легија је рекао да тада није директно поменут Ћурувија, али да је он то закључио), што је командант ЈСО одбио због обавеза на Косову.
Улемек је сведочио да му је на наредном састанку Марковић, док су разговарали о хапшењу неког лица, рекао да ће му „навигатори“ за то хапшење бити „они Радоњини што су убили Ћурувију“, те да је после тога он у холу видео да се ради о Ратку Ромићу и Мирославу Кураку.
Радомир Марковић тврди да не само да ништа од овога он није рекао већ и да тих састанака уопште није ни било, поновивши тврдње својих адвоката да се начелник РДБ-а не бави оперативним задацима, те да је и зато немогуће да је он такве наредбе издавао.
„Улемек је изманипулисан да ме окриви, и то му није први пут. Знам зашто је то урадио, али нећу рећи, сачуваћу му то мало достојанства што му је остало“, рекао је Марковић.
Марковић је подсетио на Улемеково појављивање у судници током овог процеса, тврдећи да је тада избегао да буде унакрсно испитиван. Он је подсетио и на то да је Улемек рекао да је прећено њему и његовој породици.
„Баш бих волео да видим ко Легији сме да прети“, рекао је Марковић, подсећајући и да је Тужилаштво касније утврдило да није било претњи њему и члановима земунског клана.
Бивши начелник РДБ-а је подсетио како је Улемек писао бившем министру правде Николи Селаковићу, са којим се касније срео и у Ургентном центру, да би истог дана истражитељи од њега узели изјаву у затвору у Забели, а инспектор Драган Кецманна крају написао кривичну пријаву за убиство Ћурувије.
Довео је у питање и сведочења која су наводила да је Улемек у дискотеци „Бомбај“ Џеја Рамадановског, где су заједно са њим били Александари Милош Симовићи други припадници земунског клана, као и Светлана Цеца Ражнатовић, пошто су од њиховог стола отишли Мирослав Курак и Ратко Ромић, наводно рекао „земунцима“: „Запамтите их, радићете их, они су убили Ћурувију“.
Када је Легија кредибилан сведок?
Марковић је указао на контрадикторности у сведочењима и у вези са овим догађајем, те је запитао Тужилаштво како то да су Легија и „земунци“ у једном случају непоуздани, изманипулисани сведоци, а у другом кредибилни, и предложио да се промени текст заклетве за сведоке пред судом („заклињем се чашћу да ћу говорити истину и да ништа од оног што ми је познато нећу прећутати“), рекавши да су за њих појмови части и истине веома растегљиви.
Марковић је подсетио и на изјаву покојног припадника земунског клана Милета Луковића Кума(убијен у акцији „Сабља“) да је он, Луковић, убио Ћурувију, па и на то да је бивши припадник ЈСОНенад Илић(осуђен у случају убиства на Ибарској магистрали) рекао да хоће да тргује истом том информацијом коју је, наводно, чуо од Луковића док га је возио у Будву да убије Вука Драшковића. Марковић је рекао да због тога Илић није био сведок одбране у овом процесу („ја не желим да тргујем“).
Поновио је тврдње својих бранитеља да он није доводио своје људе на челна места у Ресору државне безбедности, већ да је то радио Колегијум РДБ-а, а да је начелника београдског центра Момира Радосављевићана том месту задржао по молби тадашњег председника СрбијеМилана Милутиновића.
Радосављевић се повукао пре постављања Милана Радоњића на то место у априлу 1999, „из личних разлога“. Али, како је то Марковић рекао, Радосављевић би био смењен да се сам није повукао, због тога што није на време евакуисао технику и документацију из београдског центра РДБ-а после почетка бомбардовања.
Марковић је био веома критичан према бившим припадницима РДБ-а који нису имали лепих речи за њега сведочећи током овог процеса (Стеван Никчевић, Владимир Николић, Зоран Мијатовић,Горан Петровић,Зоран Стијовић), за које је рекао да су блатили Службу (Никчевић), те да су из ње отерани (Стијовић, Никчевић, Николић), мада су после 5. октобра за то били награђени функцијама.
Радомир Марковић, иначе, издржава јединствену казну од 40 година затвора, пошто је осуђен за организовање два покушаја убиства председника Српског покрета обнове Вука Драшковића и убиства некадашњег председника Србије Ивана Стамболића.
Милорад Улемек Легија је такође у затвору (под нехуманим условима, како је рекао Марковић, алудирајући да је због тога Легија правио неке нагодбе с Тужилаштвом), осуђен за исте злочине као и Марковић, али и због убиства премијера Зорана Ђинђићаи друге злочине које је организовао са земунским кланом.
Протић: Оптужница плод примитивне маште тужиоца
Бранилац Мирослава Курака Стеван Протићу завршној речи је такође тврдио да тужилац води овај процес против режима Слободана Милошевића, као и да не постоје ни посредни ни непосредни докази нити сведочења која његовог клијента доводе у везу са овим убиством, па ни са тим да је био на месту злочина.
Он сматра да се суди Ресору државне безбедности, али наводи да његов клијент никада није био припадник Службе. Каже да је нетачно и то да је Курак био инструктор гађања у Јединици за специјалне операције или САЈ-у. Тврди и да није убица и да је једино убиство за које му је суђено, оно Владимира Петровића Регине, извршио у самоодбрани.
Протић каже да је довољно имати грам здравог разума да би се схватило да не постоји доказ ни за шта од оног што тужилац наводи: да је Радомир Марковић од Улемека тражио да убије Ћурувију, да је Легија одбио тај задатак, да је Марковић поставио Радоњића на чело београдског центра РДБ-а, да је Радоњић тражио од Ратка Ромића и Мирослава Курака да убију Ћурувију, да је Курак био у згради РДБ-а онда када Легија каже да га је тамо срео после разговора са Марковићем.
Рекао је да не постоји ни доказ да је Курак био на месту злочина, па ни тај да су тамо била двојица извршилаца убиства (оптужени Ромић и Курак, чије присуство у близини места злочина тужилац доказује подацима са базних станица, прим. нов.), као ни да је бели голф, како тврди тужилац, био паркиран у близини.
И он је добар део исказа посветио Милораду Улемеку и Бранки Прпи. За бившег команданта ЈСО је рекао да је компромитован као сведок и подсетио да га је Специјални суд већ више пута осудио по захтеву тужиоца, а да га сада тужилац претвара у кредибилног сведока, када му тако одговара.
Сведочење Бранке Прпе Протић сматра најзначајнијим и њен опис убице види као врхунски доказ да Курак није учествовао у злочину.
И он је, као и сви други заступници одбране, оштро критиковао рад Комисије за истраживање убистава новинара и њеног председника Верана Матића, за кога је рекао да врши притисак на суд.
Једину замерку судском већу упутио је због тога што је на првом рочишту председница већа Јовановић питала Матића да ли жели да прати суђење. Он је одговорио да жели да остане у судници, чиме је, како каже Протић, Матић сам одлучио да не жели да буде сведок у овом процесу. Да је Матић остао на листи сведока, објаснио је Протић, он не би могао да иступа у јавности и на тај начин утиче на суђење.
За Протића је, иначе, оптужница „плод примитивне маште тужиоца“, те је на крају за свог штићеника тражио ослобађајућу пресуду.
Суђење се наставља 7. марта у 14.30 сати.
