10. април 2015.
У суботу, 11. априла, навршава се 16 година од дана када је убијен Славко Ћурувија.
Готово у дан са годишњицом одржаће се припремно рочиште на суђењу оптуженима за убиство.
Значај овог суђења није само у могућности да се коначно затвори једно од најмрачнијих поглавља наше скорије историје, већ је и у утицају који оно може имати на будућност новинарства у Србији.
Према подацима НУНС-а, само у 2014. години била су 22 случаја претњи или физичких напада на медијске раднике и медије. У највећем броју тих случајева починиоци су остали непознати – или познати, али некажњени. Да ли ће напади на новинаре и даље пролазити без последица по починиоце и да ли ће се новинари, у страху за голи живот, повући још дубље у аутоцензуру? И какве шансе имамо да постанемо слободно друштво, са новинарима који се плаше да пишу?
Зато случај „Ћурувија“ не сме бити закључен пре него што се у судском процесу коначно и непобитно не утврди ко је наредио, а ко је извршио убиство и који су били мотиви за то.
Зато се рад Комисије за истраживање убистава новинара мора наставити док не дође до подизања чврстих оптужница и покретања поступака у којима ћемо сазнати ко је и по чијем налогу убио Даду Вујасиновић и Милана Пантића.
Зато нас држава својим даљим деловањем мора уверити да суђење оптуженима за убиство Славка Ћурувије није само последица једнократног геста политичке воље, већ је поуздани знак трајног институционалног опредељења да су слобода мисли и говора вредности којима Србија суштински тежи, и које је спремна да брани по сваку цену.
Зато целокупна јавност мора гласније и сложније него икад да тражи пуну истину о убиствима новинара и нападима на новинаре, казне за налогодавце и извршиоце и потпуну безбедност свих који се баве новинарским послом у Србији.
Славко Ћурувија фондација пажљиво ће пратити ток суђења и редовно извештавати јавност о њему.
