Магазин “Европљанин” у броју 13. објављеном 19. октобра 1998. године доноси један од најхрабријих текстова написаних у време режима Слободана Милошевића.
Текст “Шта је следеће, Милошевићу” заједнички потписују Александар Тијанић и Славко Ћурувија.
По основу злогласног Закона о јавном информисању, који је потписао тадашњи министар информисања у Влади народног јединства Мирка Марјановића, Александар Вучић, а коју су чинили Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица, „Европљанин“ бива кажњен са 2,4 милиона динара (око 260 хиљада долара), што је највећа казна изречена било којем медију у Србији до данас.
Одлука о кажњавању „Европљанина“ донета је 24. октобра 1998. године, а одмах затим уследила је заплена имовине предузећа и тиража магазина „Европљанин“ и листа „Дневни телеграф“, оба у власништву Славка Ћурувије.
ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ
ШТА ЈЕ СЛЕДЕЋЕ, МИЛОШЕВИЋУ
Београд, 19. октобар 1998. године
Александар Тијанић и Славко Ћурувија
Господине председниче, можда не знате, у вашој држави прошле недеље извршен је државни удар. Екстремистичка група ваших сарадника из три владајуће партије, супротно вашој тврдњи о отклоњеној ратној опасности, задржала је противуставну Уредбу, завела фактичко ванредно стање, суспендовала законе и преузела власт у Србији.
Први акт ове групе била је забрана Србима да чују, кажу и виде. Забрањене су троје дневне новине и једна радио-станица, што се никада у историји ове земље није догодило. Урадили су то брутално, патолошки уживајући у демонстрацији сопствене моћи и недодирљивости.
То јесте страшно за Србију, господине председниче. Али, не и најгоре што овој земљи и овом народу може да се догоди. Политика злокобне опчињености једноставним директно нас уводи у безакоње, страх, терор и диктатуру.
Пишемо вам због одбране слободе медија. Пишемо вам, међутим, и због много значајније ствари. У Југославији, без проглашавања ратног и ванредног стања, примењују се и ванредне и ратне мере. А ви нисте реаговали. Зашто?
Да ли зато што избегавате да се суочите са коначним резултатом ваше десетогодишње владавине? Да ли зато што, уморни од владања, избегавате одговорност и препуштате власт групи која је победила у дворском рату за контролу на политиком, судовима, новцем, полицијом, тајним службама, војском, универзитетима, медијима, целокупним друштвом и државом? Или зато што сте исцрпевши огромну подршку већине Срба, с почетка ваше владавине израбили репертоар политичких трикова, масовних хипноза и митова, изабрали да сачувате сопствену власт укидањем Устава и закона, као посредника између себе и грађана, и владате као апсолутистички монарх.
Ако избегавате завршни рачун свог деценијског владања – узалудно је. Историјско књиговодство, архив факата, већ је сачињен. Сваки Србин, жив или мртав, књиговођа је и сведок:
– Бекријски је проћердано све што су Срби у овом веку створили: државне и националне територије; у западној војној алијанси статус савезника из два светска рата; углед државе и нације; избачени смо из свих међународних институција; разорен је европски идентитет Срба; повукли смо се са етничких територија Хрватске и дела Босне; нацији је наметнут комплекс ратног губитника, агресора, геноцидног народа и последњег чувара европског комунизма.
– Плански је разорен углед свих српских институција: Универзитет сте по значају изједначили са земљорадничком задругом, Академију са домом стараца, обезвредили сте Цркву, правосуђе, медије, парламент, владу.
– Наменски је, транзицијом, другим изразом за пљачку, осиромашен средњи слој, енормно се обогатила новостворена екномско-политичка елита, национални доходак по глави становника пао је на 1.400 долара, док је у Словенији, за коју сте нас убеђивали да ће пропасти после одвајања, скочио на 9.500 долара, а у Туђмановој Хрватској, 4.600; пензионери су осуђени на копање по контејнерима, а њихвим фондовима држава дугује шест до седам пензија; финансијским пирамидама типа Дафине и Језде, зајмовима и невраћеном девизном штедњом држава је опљачкала своје грађане за десетак милијарди марака; тренутно је без посла око два милиона људи, из земље је емигрирало више од стотину хиљада најшколованијих и најспособнијих, бежећи од рата, мобилизације, или зато што овде нису видели будућност.
– Располагање државним и друштвеним богатством препустили сте изабраном кругу од стотину породица које уживају вашу подршку и заштиту; функционери државе којој сте на челу демонстрирају феудалну расипност, скоројевићку бахатост усред свеопштег сиромаштва и беде; крупним компанијама управљају ваши повереници, они гуше успостављање слободног тржишта јер је слободно тржиште неспојиво са координацијама, комитетима, уредбама, монополима, квазибанкама, квазиминистарствима, лажним кредитима, контролисаним девизним уличним курсом са овлашћеним дилерима.
– Ваша земља цивилизацијиски пропада, Срби умиру од болести које се у свету лече или не постоје, нема лекова, стање у здравству је драматично, а у земљи се седативи троше попут витамина у нормалном свету.
– Криминал се, као нигде у Европи, спојио са врховима власти; ви сте једини шеф државе на свету којем су у кућу улазила три човека убијена на улици а да до данас нису откривене ни убице нити разлози њихове ликвидације; на улици је превише оружја и насиља; организовани криминал контролише промет важних роба и услуга; параполиције и данас постоје; улично насиље и убиства су свакодневна појава и практично је држава пренела на грађане бригу за своју имовинску и личну безбедност.
– Ви тачно знате колико мало вреде људи којима поверавате најзачајније српске институције или послове. То је увреда и понижавање свега мислећег у Србији и целокупног духовног наслеђа Срба који су за такве послове, током историје, бирали најспособније и најугледније; обожавате тајне договоре, мистериозност, несигурност сарадника, учинили сте да сваки функционер директно зависи од ваше милости и тиме их натерали на непрекидне међусобне интриге помоћу којих напредују најмање способни али бескрупулозни; подстакли сте популизам и створили, као крајњи резултат, култ личности; одбили сте да јавно кажете како се зове систем који правите – социјализам, капитализам или нешто треће.
– Друштву је наметнута психоза перманентног ванредног стања, наметнут је страх од свемоћне полиције или од ваших делегираних моћника, који се хвале како су овлашћени да одлучују о питањима живота и смрти људи који им се не свиђају; захтева се апсолутна послушност; изазивају се хистеричне кореографије подршке после сваке победе која нас враћа на нижу цивилизацијску тачку од оне са које смо у ту историјску победу кренули. Већина сматра демократијом право да манифестује своју политичку вољу, укус и своју културу, као закон обавезан за мањину.
– У ваше време измилели су, стимулисани државним медијима, национални пророци, вампири, надрилекари и наказе које су величали смрт, опевавали рат, све пазећи да у њему не погину, измишљали посебност расе, мисије, вере, распирујући мржњу и веровање у чудесно оружје које нам је оставио Никола Тесла или послао Жириновски; то је произвело друштвени надреализам у којем и данас живимо.
– Политиком изазивања унутрашњих малих ратова: богатих против сиромашних, провинције против Београда, Србије против Црне Горе, полиције против армије, државних медија против опозиционих лидера, политичара против слободних медија, студената против професора, неписмених против писмених разорили сте дух толеранције и заједништва, правде и истине.
Ако сте се уморили од владања и, да бисте избегли одговорност, препуштате власт групи екстремиста из три владајуће партије, онда, господине председниче, треба да знате:
А –Ниједан европски социјалиста, сем вас, никада није изабрао крајње десничарског политичара за коалиционог партнера. Можете ли да замислите француског премијера социјалисту Жоспена или центристу Ширака да улазе у коалиције са Ле Пеном? То је онај радикални десничар који тврди да су Хитлерове гасне коморе и Павелићев Јасеновац само „минорни инциденти Другог светског рата“. Ле Пену је пре седам дана ваш коалициони партнер и потпредседник спрске владе Војислав Шешељ доделио титулу почасног грађанина једне београдске општине. На којој смо ми то страни ратовали у Другом светском рату, господине председниче?
Б – Коалиција социјалиста, неокомуниста и екстремне деснице је неприродна, антицивилизацијска, идеолошки наказна и показује само једну вашу амбицију: да сачувате власт по цену пактирања са својим политичким, идеолошким, личним и породичним непријатељем. А могли сте да изаберете другачије савезника да сте бољем делу Србије дали прилику.
Ц – Радикали се неће задовољити поделом власти: Регрутују симпатизере из ЈУЛ-а и Социјалистичке партије, стварајући језгро групе која Србији нуди само две могућности: диктатуру или грађански рат, логоре и улично дивљање партијских војски, параполиција и банди овлашћених да убију људе изван медиокритетског фоторобота направљеног у штабу ове групе.
Уколико сте пак, ви сами решили да суспендујете Устав, владате декретима и да, укидајући посреднике између себе и народа, преузмете апсулутну власт, такође треба да знате:
А –За све што ће се догодити Србима, Србији и грађанима Југославије под таквом апсолутистичком влашћу ви ћете бити одговорни.
Б –Нема земље у Европи у којој таква владавина може дуго да траје, па неће потрајати ни у Србији ни у Југославији.
Ц – Основни метод владања у таквом систему јесте сила. За примену такве силе регрутују се најгори људи унутар нације, најбољи и највреднији се изолују, најбројнији остављају у страху. Тако се уназађује држава, нација и сваки појединац. Зар желите да владате уз помоћ таквих људи, каквих је и сад превише у вашој околини.
Господине председниче, ваша земља, ваш народ и ваши суграђани десет година живе у психози ванредног стања, окружени мртвима, бедом, безнађем и страхом. Србији се отимају територија и богатства као да је већ мртва. Србија све мање рађа своју децу, а ону коју је родила, све ређе виђа. Гладни и понижени немају више снаге ни за вербалну побуну, примајући овакав живот као усуд. Видело се то из актуелне кризе. Срби су, забрињавајуће резигнирано, чекали оба могућа исхода – америчке бомбе или албанско отцепљење. Срби су постали разоружан народ, без одбрамбеног рефлекса, тачно онакав каквим га је направио отуђени систем.
Ако дакле, народ ћути и трпи власт каква не би опстала ни у једној држави цивилизованог света, чему онда суспензија Устава и закона, владање уредбама, забране медија, поделе на издајнике и патриоте, претње хапшењима и распиривање атмосфере сталног ратног или ванредног стања?
Ваша је дужност, господине председниче, да се таквој атмосфери и безакоњу без одлагања супротставите. Да вратите поврење у власт и склопите мир са грађанима своје државе. У томе ћете успети ако:
1. Раскинете коалицију са Војиславом Шешељем и Српском радикалном странком;
2. Захтевате оставку српске владе и премијера Мирка Марјановића;
3. Предложите Милану Милутиновићу, председнику Србије, да распише изборе или да мандат премијера понуди особи способној да састави компетентну владу експерата;
4. Склопите мир са владајућом коалицијом у Црној Гори;
5. Тражите оставку Савезне владе, вратите мандат премијера коалицији Мила Ђукановића и признате њихове мандате у Савезној скупштини;
6. Повратите међунационално поверење унутар Југославије и укључите представнике националних мањина у политички систем државе;
7. Заузмете се за повлачење Закона о универзитету;
8. Зауставите хајку на медије и новинаре;
9. Започнете истинску приватизацију, јачате слободно тржиште и социјалну државу;
10. Покажете одлучност и резултате борбе против криминала и корупције у државном апарату;
11. Обезбедите независно судство и строго поштовање поделе власти на законодавну извшну и судску;
12. Вратите Југославију у међународне институције и обновите поверење света у југословенску државу и њене грађане;
13. Нашу националну оријентацију дефинишете у складу са цивилизацијским достигнућима развијеног света, истакнете кандидатуру Југославије за Европску унију и Партнерство за мир.
Господине председниче, ових тринаест тачака за ваш народ представља избор између наде и безнађа. Без наде, у систему који не поштује ниједну од десет божијих заповести, ваша власт и ваш положај постају нелегитимни. Легитимни су, наиме, само она власт и онај председник који чине добро свом народу.
Писмо вама наш је скромни прилог борби за слободу од страха.
