2. јун 2021.
Сведочимо свакодневном брецању и оптужбама премијерке и других високих функционера Владе против појединих независних медија, изјавила је ФоНету извршна директорка Фондације Славко Ћурувија, Ивана Стевановић, која не види да можемо разговарати о унапређењу безбедности новинара, ако ти исти људи одмах након састанка почињу да прозивају новинаре.
Извор: ФоНет, Данас
Стевановић је на тај начин одговорила на питање о томе зашто је Фондација Славко Ћурувија почетком марта напустила Радну групу за безбедност и заштиту новинара Србије.
Делом је то одговор и на позиве да се удружења из Коалиције за слободу медија врате за “преговарачки сто”, попут оног који је упутио амерички амбасадор у Београду Ентони Годфри, оценом да “бојкот Владиних радних група неће донети боље услове за новинаре“.
“Сама реч бојкот као да нас одређује као учесника на политичкој сцени, што ми нисмо. Наш циљ је да обезбедимо пристојно окружење за рад новинара”, нагласила је Стевановић.
Она је у серијалу разговора Киоск објаснила да Фондација “не бојкотује, већ само види да нема ничега од тог разговора, да смо изманипулисани и да служимо представи која се изводи како би се партнерима Владе из међународне заједнице показало да се разговара“.
Предуслов за наставак разговора, са друге стране, види у томе да се деси јасан напредак у односу власти према медијима што “нисмо видели од јануара”.
“За то није потребна нека посебна политичка воља, само да се одмах прекине са дифамацијама и прозивкама новинара са свих говорница на којима власт учествује”, поручила је Стевановић.
Према подацима Фондације, посланици Скупштине Србије су током јануара и фебруара 37 пута поменули независне медије и новинаре у негативном контексту.
Називи су ишли од “Ђиласових медија”, на шта су се, како је указала, сви навикли, па се доживљава “бенигно”, па до тешких оптужби одређених медија за тероризам.
“Нико није сносио ни политичку, нити било какву другу одговорност. Кодекс посланика није примењен, дакле настављено је да се спомиње на такав начин”, рекла је Стевановић.
Додала је да је, са стране удружења, покушај разговора и “прихватања пружене руке Власти” био искрен када је у питању Радна група за заштиту и безбедност новинара Србије.
Показало се, међутим, да је тај дијалог пао на првом великом тесту – вређању редакције и новинара КРИК у Скупштини Србије.
“Данима су били мета што таблоидних дифамација, што страшних изјава представника владајуће већине у Скупштини“, предочила је Стевановић.
Како је напоменула, „наши позиви да раговарамо унутар Радне групе о томе, дакле само да разговарамо, а онда евентуално да издамо неко заједничко саопштење у коме ћемо затражити да та хајка престане, наишао је на зид ћутања и игнорисање које је трајало дуже од недељу дана”.
Тада су, како је објаснила, схватили да не вреди седети у телу које није у стању да испуни једну функцију због које је и основано, а то је да заштити у сваком појединачном случају управо новинаре и редакције од притисака какве је трпео КРИК.
“Ти пристисци су у једном тренутку претили да ескалирају у нешто много озбиљније од таблоидних написа и прозивки у Скупштини. Морам да кажем да ми не видимо да је та опасност готова”, упозорила је Стевановић.
Она се осврнула и на оснивање Коалиције за слободу медија, коју чине Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија, Независно друштво новинара Војводине, Независно удружење новинара Србије, Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија “Локал Прес” и Фондација Славко Ћурувија.
“Уверени смо да само заједно можемо допринети неком бољитку за новинаре и медијску заједницу. Просто смо имали потребу да удружимо снаге и покушамо да ствари померимо на боље”, истакла је Стевановић.
Упитана зашто Удружење новинара Србије (УНС) није у Коалицији, она је одговорила да су сва удружења позвана почетком године на разговоре о циљевима и заједничкој стратегији, а да су удружења која су се одазвала том позиву и формирала Коалицију.
“Ми се јесмо окупили око заједничких вредности. Ко са нама не дели те вредности, нисам сигурна у коликој мери може да допринесе, а свакако је имао прилику да покаже да их дели са нама”, сматра Стевановић.
Уверена је да се власт плаши медија, “и због тога ради то што ради”, али то ради толико успешно да се сад “игрица мало обрнула”, па је велика већина медија почела да се плаши власти.
“Страховити притисци се крећу од финансијских, до политичких и безбедносних, па је власт за ових осам-девет година успела да већину медија стави под контролу“, рекла је Стевановић.
Држи их у перманентном страху и стадијуму полупреживљавања, што је једна, како сматра, фантастична позиција у којој постоји све мање и мање критичких гласова.
Подсећа на поруке које је чула обилазећи локалне медије широм Србије са тимом Фондације, који кажу да седе у стању хибернације и чекају да ово прође.
Преживљавају и труде се да буду неутрални, да никоме не засметају, да провуку шта могу кроз њихове вести и само чекају, кад ово све прође, да буду и даље живи и почну да раде, препричала је Стевановић
Она може да разуме такву позицију, јер “наравно да треба преживети”, али се плаши „ко ће нас све сачекати“ од тих медија и људи „кад ово све прође“.
Колико ће нам заправо времена требати да ми поново научимо и новинаре и медијске раднике, а онда и грађане шта значе и чему служе независни медији, и колико су значајни за свакодневни живот свакога од нас”, закључила је Стевановић.
