7. јун 2016.
У среду би требало да сведоче и полицијски инспектори Славиша Совтић и Милисав Спасојевић, који су годинама учествовали у истрази о овом злочину. Совтић је 2013. године, по формирању Комисије за истраживање убистава новинара, постао њен члан
Пише: Зоран Б. Николић
На суђење за убиство Славка Ћурувијеу Специјалном суду, које се наставља у среду, 8. јуна, по трећи пут је позван некадашњи помоћник начелника Ресора државне безбедности МУП-а Србије Франко Симатовић, који се претходна два пута није одазвао позиву. Видећемо да ли ће се ово мољакање сведока да се појави наставити, или ће суд коначно искористити своје законско овлашћење и наредити да Симатовић буде приведен.
Симатовић би требало да сведочи о сусрету Милорада Улемека, бившег команданта Јединице за специјалне операције, са првооптуженим Радомиром Марковићем, тадашњим начелником РДБ, који се наводно одиграо у Симатовићевој канцеларији. Улемек тврди да је, по изласку из канцеларије, Марковић од њега тражио да изврши убиство „државног непријатеља“, те да је касније закључио да је реч о Славку Ћурувији.
Симатовић би имао шта да каже и о разговорима које је мобилним телефоном на дан убиства водио са Мирославом Кураком, тадашњим резервистом РДБ, који је оптужен да је био непосредни извршилац убиства Славка Ћурувије.
Симатовић има право да одбије сведочење, позивајући се на одлуку Хашког трибунала да против њега обнови поступак за злочине почињене током ратова и распада Југославије. Али да би то учинио, прво мора да се појави на суду.
За убиство су, осим Марковића и Курака, оптужени иМилан Радоњић, тада начелник београдског центра РДБ, као организатор, и Ратко Ромић, у време убиства главни обавештајни инспектор Друге управе РДБ, који је оптужен да је, као саучесник у убиству, дршком пиштоља ударио Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпуу главу.
Два рафала и 14 чаура
У среду би требало да сведоче и полицијски инспектори Славиша Совтићи Милисав Спасојевић, који су годинама учествовали у истрази о овом злочину. Совтић је 2013. године, по формирању Комисије за истраживање убистава новинара, постао њен члан.
Власник листова Дневни телеграф и Европљанин убијен је 11. априла 1999. године, у пасажу зграде у Светогорској улици број 35, где је живео. Ћурувија се тог дана враћао из поподневне шетње у друштву Бранке Прпе.
Увиђајем на лицу места установљено је, како пише у оптужници, да је убица (према оптужници – Курак) на Ћурувију испалио два рафала из аутоматског пиштоља шкорпион, калибра 7,65 мм.
Први рафал је погодио Ћурувију с леђа. Пет метака га је погодило у десну страну леђа, десну руку, десну страну груди и испред десног ува. Овим последњим метком, који је изашао на левој слепоочници, Ћурувија је усмрћен на месту.
Ћурувијино тело пало је на десни бок и тако остало. Један од атентатора (према оптужници – Ратко Ромић) тада је Бранку Прпу, која је почела да окреће главу, ударио дршком пиштоља и она је пала поред већ мртвог Ћурувије. Тада убица прилази Ћурувијином телу и испаљује још један рафал у леву страну главе и врат.
Приликом увиђаја узети су трагови крви. Нађено је 14 чаура, четири оштећена танета и оштећења од метака на зидовима и стакленим вратима аутомат-клуба који се налазио у дворишту зграде.
Напредовање у служби
После октобарских промена 2000. године, Совтић и Спасојевић су радили у оквиру групе „Поскок“, која је кратко постојала, а коју су нове власти формирале ради борбе против организованог криминала и расветљавања највећих злочина из Милошевићевог доба, укључујући и убиство Славка Ћурувије.
У штампи се, на пример, могу наћи тврдње да је Спасојевић у јануару 2001. године учествовао у испитивању сведока које би требало да чујемо следећег месеца, у јулу: Мирослава Марковића, новинара Политике експрес и аутора текста „Ћурувија дочекао бомбе“, којим је практично најављено убиство, Ђорђа Мартића, тадашњег главног уредника Експреса, и новинара Милована Бркића.
Совтић и Спасојевић су у последњих петнаестак година значајно напредовали у служби.
Славиша Совтић је 2013. постао начелник Службе за борбу против организованог криминала МУП-а Србије. Учествовао је у разбијању земунског клана, банди Дарка Шарићаи Луке Бојовића. Смењен је прошле године, месец дана после одласка Родољуба Миловићаса места начелника Управе криминалистичке полиције. Совтић и Миловић су годинама важили за блиске сараднике.
Милисав Спасојевић је 2013. године са места заменика начелника полиције у београдској општини Палилула постављен за првог човека криминалистичке полиције у Нишу, где је послат да среди ситуацију после открића о умешаности тамошњег одреда Жандармерије у криминалне радње. Са тог места је отишао прошле године.
