21. децембар 2017.
Са толике близине не може да се промаши, пуцано је из аутоматског пиштоља марке шкропион, напад је дошао с леђа, рекао је данас вештак балистичар Милан Куњадић у Специјалном суду, говорећи о убиству власника и уредника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије.
Пише: Никола Тодоровић
Он је, на суђењу оптуженима за ово убиство, навео да је пуцано из једног оружја. Његови налази говоре да је то урађено са удаљености од метар и по, затим још једном, из још веће близине, на шта указује присуство нитратних честица.
Прецизирајући да је пуцано са десне стране жртве, Куњадић је, говорећи о траговима на месту убиства, рекао да су неке чауре пале на тло пре тела Ћурувије, које их је онда поклопило.
Куњадић, који је рекао да у потпуности остаје при судскомедицинској балистичкој експертизи раније достављеној суду, навео је да је пет чаура нађено на свега 50-60 центиметара од тела.
Мада је била са Ћурувијом у тренутку убиства, Бранка Прпа, наводи Куњадић, није морала да буде погођена приликом пуцања.
„Пуцано је из близине, са једног метра не можете да промашите.“
Вештак: По ранама не може да се одреди висина нападача
Куњадић је одговорио негативно на питање оптуженог Ратка Ромића, некадашњег припадника Ресора државне безбедности (РДБ), да ли по ранама може да се закључи колико је висок нападач.
„Нападач може руку да држи у различитом положају, ниско или високо“, рекао је Куњадић одговарајући на питање одбране, која настоји да покаже како оптужени Мирослав Курак, с обзиром на своју висину, није могао да буде лице које је пуцало.
На констатацију председнице судског већа Снежане Јовановићда је говорио о повредама „у низу“ и правцу њиховог простирања, он је рекао да оружје може да „шета“ по вертикали приликом пуцања, као и да тело реагује при поготку.
У оптужници се наводи да је у Ћурувију испаљено 14 пројектила из непосредне близине у виталне делове тела, посебно у главу.
Према тврдњама Тужилаштва, Курак, који је у бекству, испалио је пет метака наносећи Славку Ћурувији повреде у пределу десне половине леђа, грудног коша, десне руке и главе, од чега се Ћурувија занео и пао.
Затим је Курак, како се наводи у оптужници, из непосредне близине од 0,8 метара поново рафално испалио више метака у главу и тело Ћурувије.
Адвокат Зора Добричанин Никодиновић, која брани Ромића и некадашњег шефа београдског центра РДБ Милана Радоњића, затражила је допунско вештачење стручњака за медицину.
Куњадић није могао да одговори на нека њена питања наводећи да није стручан за медицину, као и да је такав налаз радио вештак који је у међувремену преминуо.
„Хтела бих да питам, на пример, колико је времена прошло од наношења повреда са десне и повреда са леве стране“, објаснила је Зора Добричанин Никодиновић.
На констатацију председнице судског већа Снежане Јовановићда је говорио о повредама „у низу“ и правцу њиховог простирања, он је рекао да оружје може да „шета“ по вертикали приликом пуцања, као и да тело реагује при поготку
Зоран Станковић, вештак који је стручњак из области медицине, рекао је да је Прпа задобила лаку повреду, „раздерно нагњечну рану, од ударца у десни потиљачни слепоочни део главе“.
„Повреда је нанета вероватно дршком пиштоља или сличним предметом“, рекао је Станковић.
Он је навео да је Прпу прегледао 11. децембра 2014, на позив Тужилаштва, као и да је користио списе предмета, укључујући фото-документацију.
Протоколе из болнице где је Прпа прегледана после напада није имао јер се, у складу са законом, не чувају дуже од 10 година.
„Значи ли то да Тужилаштво није више од 10 година тражило те протоколе? То је срамота!“, рекла је Зора Добричанин Никодиновић, али ју је судија Снежана Јовановић опоменула да нема право да закључује.
Према Станковићевим речима, у фото-документацији се виде капљице крви, за које сматра да потичу од Прпе јер њихов облик указује на то да су падале са висине.
„Налазиле су се даље од тела Ћурувије, које је било у локви крви“, рекао је Станковић.
На питање одбране, Станковић је рекао да је повреда нанета замахом руке, са раздаљине од 40 до 60 центиметара, као и да је рану могло нанети исто лице које је пуцало.
Тужилаштво тврди да је у Ћурувију пуцао Курак, а да је Прпу дршком пиштоља ударио Ромић, настојећи да је спречи да их види.
Зора Добричанин Никодиновић није имала примедбе на садржај вештачења Станковића, али је тврдила да је Тужилаштво није позвало да буде присутна када је прегледао Прпу, чиме је, сматра, повређено право на одбрану.
Кокот: Ћурувија није говорио да је угрожен
На данашњем главном претресу сведочио је Ненад Кокот, који је радио као обезбеђење редакције Дневног телеграфа и Европљанина од фебруара до априла 1999. године у Светогорској улици, где је редакција пресељена након што је Ћурувија више пута драстично новчано кажњаван због текстова у његовим медијама и након што су му заплењени опрема и намештај.
Он је рекао да није био на смени 11. априла 1999, када је Ћурувија убијен у хаустору испред зграде где је редакција, и да је за то чуо од свог брата, који је, раније, неко време био шеф обезбеђења.
Као и претходни сведоци из обезбеђења редакције ДТ-а, Кокот је рекао да је на дан када је убијен Ћурувија редакцију обезбеђивао Ненад Радовић, прецизирајући да им је смена била од осам ујутру до осам увече, док су за ноћно дежурство ангажовани пензионери.
Нападач може руку да држи у различитом положају, ниско или високо, рекао је Куњадић, одговарајући на питање одбране, која настоји да покаже како оптужени Мирослав Курак, с обзиром на своју висину, није могао да буде лице које је пуцало
Суд је саопштио да је одбрана првооптуженог, некадашњег шефа РДБРадета Марковићадоставила адресу Радовића, па ће он бити позван да сведочи у наставку суђења, 17. јануара идуће године.
Објашњавајући шта је радио као обезбеђење, он је рекао да није био на вратима већ унутар редакције, одакле је могло да се види двориште испред зграде.
Редакција, према његовом сећању, није функционисала, а он је пазио да неко не уђе у просторије и да не изнесе преостали намештај и опрему.
Он је негативно одговорио на питање да ли му је Ћурувија некад говорио да је угрожен.
„Не, није ми познато, уопште“, одговорио је Кокот на питање одбране да ли је неко од припадника обезбеђења притискао децу Ћурувије, након што им је отац убијен, да им се исплате хонорари.
У оптужници се наводи да је Ћурувија убијен по налогу Н. Н. лица из највиших структура власти због јавних критика које је износио. Сви оптужени су, приликом изношења одбране, негирали да су криви.
