5. март 2023.
Пресуда четворици оптужених за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије једна је од најважнијих у новијој историји Србије: петоро чланова судског већа Апелационог суда одлучиће не само о томе да ли ће по први пут неко бити кажњен због убиства новинара, већ ће та пресуда много говорити и о независности правосудног система и судбини критичког новинарства, односно демократије у нашој земљи
Извор: Цензоловка, пише: Тамара Спаић
Славко Ћурувија, новинар, уредник и издавач, убијен на Ускрс 1999. године, био је човек веома чврстог карактера. О томе сведоченовинари и уредници који су са њим радили у његовим независним новинама Дневни телеграф и Европљанин.
Колико су чврсте или “савитљиве” судије које ће, после осам година судског процеса, донети коначну пресуду оптуженима за овај злочин и одлучивати о крају некажњивости злочина над новинарима? Наиме, у Србији никад нико није осуђен због убистава или тешких злочина према новинарима.
О томе ће одлучивати Апелациони суд у Београду, који ће отворити нови процес у понедељак, 6. марта.
Чланови апелационог судског већа на којима је овај одговоран задатак да окончају процес за убиство новинара Славка Ћурувије су: Нада Хаджи Перић, председница,Весна Петровић, судија известилац, и чланови судијеДраган Ћесаревић,Марко Јоцићи Душанка Ђорђевић.
Ослањајући се на податке из биографије судија, објављене на званичној презентацији Апелационог суда, на базу истраживачке мреже КРИК “Просуди ко суди”, где су анализиране каријере неких од судија, као и на извештаје других новинара са суђења у којима су ове судије до сада поступале, представљамо портрете судија.
НАДА ХАДЖИ-ПЕРИЋ– судија и песникиња
Председеница судског већа је искусна судија, већ 13 година судија Апелационог суда у Београду. Од децембра 2021. године је заменица председника и судија Кривичног одељења, те судија Одељења за ратне злочине. Пре тога радила је као судија седам година у Окружном суду у Пожаревцу и још 11 година као судија Окружног суда у Призрену.
Родом је из Призрена и, судећи по двема објављеним збиркама њених песама, емотивно је веома везана за тај град. На Фејсбуку има налог на коме објављује своје песме “Нада Хаџи-Перић, поезија и проза”.
Судила је у великим случајевима, а једна од последњих пресуда је у случају Дарка Шарића, за шверц шест тона кокаина. У поновљеном поступку пред Апелационим судом, Шарићу је смањена казна затвора са 15 на 14 година и тако је, као шеф нарко-клана, добио мању казну од свог сарадника Горана Соковићакоји му је, према оптужници, био подређен. Соковићу, који се све време налази у бекству, судије апелације изрекле су казну од 15 година затвора.
Нада Хаџи Перић била је председница тог судског већа, а у њему су одлучивали и још двоје судија из већа које суди за убиство Ћурувије, судије Марко Јоцићи Весна Петровић.
ВЕСНА ПЕТРОВИЋ – укинула прву пресуду за убиство Ћурувије
Судија Весна Петровић била је чланица апелационог већа које је укинулопрвостепену пресуду за убиство Славка Ћурувије и вратило предмет у Специјални суд на поновно суђење, пре свега јер је пресудом “прекорачена” оптужница и уведено, у односу на оптужницу, потпуно ново НН лице, као непосредни извршилац.
Поједини угледни правници сматрали су да је Апелациони суд још тада, пре две године, требало да отвори претрес и донесе пресуду. Поновљени поступак није донео ништа ново и претерано је дуго трајао – читавих 15 месеци. Завшен је новом пресудом, готово идентичном првобитној.
Судија Весна Петровић иза себе има богату каријеру. Радила је и као саветница у Министарству правде, где је именована након 13 и по година проведених на месту судије. Од 2003. се враћа у судство и ради у Окружном суду у Београду, а потом и у Апелационом суду у Крагујевцу, као в.д. председника суда.
Како је КРИК писао, Петровић је била међу судијама Окружног суда у Београду које су потврдиле новчану казну новосадском антифашистичком активисти у кривичном поступку који је против њега водио Епископ бачки Иринејзбог увреде. Новосађанин је у ТВ емисији рекао да сматра да су епископи, међу којима и Иринеј, четири јахача апокалипсе и да имају више утицаја на стварање десничарских организација од државне безбедности.
Судија Петровић је била и у судском већу које је потврдило ослобађајућу пресуду Бранку Лазаревићу, бившем шефу кабинета Ивице Дачића, због сумње да је нарко-групи Дарка Шарића одавао тајне из полицијске истраге. Такође и у већу које је укинуло пресуду бившем министру привреде Предрагу Бубалузбог малверзација у вези са продајом Луке Београд и наложило ново суђење. Била је међу судијама које су потврдиле пресуду којом је бивши директор „Путева Србије“ Бранко Јоцићосуђен на пет година затвора.
Од јануара 2021. године је судија Кривичног одељења и Посебног одељења за организовани криминал, те заменик председника и судија Одељења за кривичне поступке према малолетницима.
[su_note note_color=“#ff3030″ text_color=“#fdfafa“ class=“notelink“]
ОПТУЖЕНИ
За убиство Ћурувије оптужени су бивши челници и оперативци тајне полиције Радомир Марковић, начелник Ресора државне безбедности Србије, Милан Радоњић, начелник београдског центра РДБ-а, Мирослав Курак, припадник резервног састава озлоглашене Јединице за специјалне операције, у бекству, и Ратко Ромић, главни обавештајни инспектор у Другој управи РДБ-а.
Специјални суд за организовани криминал их је у две пресуде осудио на укупно 100 година затвора.
Апелациони суд је оба пута укинуо пресуде и у понедељак 6. марта отвара претрес који ће трајати до петка и током ког ће бити саслушавани сведоци Милорад Улемек Легија и чланови некадашњег земунског клана браћа Александар и МИлош Симовић.
[/су_ноте]
ДРАГАН ЋЕСАРОВИЋ– један од судија који су ослободили Легију и припаднике ЈСО, оптужене за оружану побуну
Судија Драган Ћесаровићје такође 13 година у Апелационом суду, а као и судија Весна Петровић, био је члан већа које је укинуло првостепену пресуду за убиство Ћурувије.
Такође је био у већима која су потврдила ослобађајуће пресуде Милораду Улемеку Легији и припадницима некадашње Јединице за специјалне операције (ЈСО) за оружану побуну и некадашњем шефу кабинетаИвице Дачића – Бранку Лазаревићу, који је био оптужен да је криминалцима достављао податке из истраге.
У поступку који се водио против Мирјане Марковић, супруге Слободана Милошевића, такође је био члан већа које је укинуло првостепену осуђујућу пресуду и суђење вратило на почетак.
Каријеру је започео као судијски приправник у Окружном суду у Београду, а на место судије је први пут биран у Првом општинском суду где је био од 1996. до 2003. године након чега се, као судија, враћа у Окружни суд. Након шест година рада у Окружном суду у јануару 2010. године Ћесаровић прелази у београдски Апелациони суд, где суди у другостепеним кривичним предметима.
Драган Ћесаровић је као истражни судија Окружног суда у Београду радио на истрази убиства француског навијача Бриса Татона у Београду у септембру 2009. године за које су осуђени навијачи Партизана, као и чувеног случаја силовања и убиства трогодишње девојчице 2005. године за које је осуђен Малиша Јевтовићна 40 година затвора, а њена мајка Ана на 37.
Истраживао је и приватизацију смедеревске „Железаре“ 2008. године, као и малверзације око купопродаје земљишта Пољопривредно-индустријског комбината „Земун“.
Ћесаровић је претходних година више пута правио саобраћајне прекршаје, а у неколико случајева се није појављивао на суду због чега је издавана наредба за његово привођење. Ипак, он није осуђен ни у једном од случајева за које су новинари КРИК-а добили информације од Прекршајног суда у Београду – поступци су завршавани или одбацивањем пријаве или ослобађањем.
Дао је интервју КРИК-у где је изјавио: „Причамо приче о независности судства годинама, а ја тврдим да од модерне Србије до данас никад нисмо имали независно судство.“
МАРКО ЈОЦИЋ – учествовао у нетранспарентном избору директора Агенције за спречавање корупције
Судија Марко Јоцић припада млађем кадру Апелационог суда. Постао је судија 2010. године у Основном суду у родном Смедереву, а у Апелациони суд у Београду дошао је у јулу 2019. године. Од јануара 2021. године суди у Кривичном одељењу и Посебном одељењу за организовани криминал,
Био је члан судског већа Апелационог суда које је прошле године укинуло пресуду Дарку Шарићу за прање пара.
„Првостепени (Виши) суд је пропустио да одлучи о кривичном делу удруживање ради вршења кривичног дела, па се ради о непотпуно решеном предмету оптужбе“, пише у саопштењу Апелационог суда.
Прошле године је учествовао у изборном процесу за директора Агенције за спречавање корупције, који су поједине невладине организације оцениле незаконитим јер су у комисији били јавни функционери који су предмет контроле Агенције. Наиме, Правосудна академија је крајем децембра спровела разговор са тројицом кандидата за директора Агенције за спречавање корупције. Са кандидатима су разговарали Марко Јоцић, судија Апелационог суда у Београду, др Добросав Миловановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду и Љубивоје Ђорђевић, јавни тужилац у Првом основном јавном тужилаштву.
БИРОДИ је након тога позвао Министарство правде да поништи актуелни и распише нови конкурс који ће бити спроведен на транспарентнији начин, “са комисијом чији чланови неће бити особе на које се примењује Закон о спечавању корупције, и који ће избор кандидата извршити на основу јасних и мерљивих критеријума”.
ДУШАНКА ЂОРЂЕВИЋ – судија известилац у већу које је укинуло пресуду за паљење куће новинара Милана Јовановића
Тек нешто више од две године у Апелационом суду, судија Душанка Ђорђевићпостала је судија 2005. године у Четвртом општинском суду, а затим 2010. године судија Вишег суда у Београду.
У њеној званичној биографији се истиче податак да је на Правном факултету у Београду дипломирала са веома високом оценом 9,13, у новембру 1997.
Била је чланица судског већа, судија известилац, у случају за паљење куће новинара Милана Јовановића. Ово судско веће укинуло је пресуду против Драгољуба Симоновићаи још двојице 2021. године и вратило слиучај на поновно суђење у Други основни суд.
Медији и део стручне јавности критиковао је њено поступање у случају убиства полицајца на Обреновачком путу 2008. године, међутим њихове сумње у то да је суткиња намерно одуговлачила поступак, никада нису доказане.
Реч је о случају у коме је оптужени, без возачке дозволе, јурио брзином од 130 км на сат и усмртио полицајца који је покушао да га заустави. У мају 2010.г. кад је суђење за убиство полицајца требало да почне, судија Душанка Жакула, удала се за Александра Ђорђевића, адвоката оптуженог у предмету у коме она суди и, природно, изузела се из тог предмета. Одлука и обавештење о изузећу требало је, говорили су поједини правни стручњаци, да стигне много раније, а не на дан заказаног рочишта. Да је ишта од тих сумњи доказано, судија је могла да буде разрешена функције.
Од 2012. године је чланица Управног одбора пројекта „Јачање система алтернативних санкција у Србији“ под покровитељством Европске уније, а пројекат спроводи Конзорцијум који предводи ГИЗ, корисник пројекта је Министарство правде.
Од 2008. до 2012. године, била је предавач у оквиру пројекта Министарства правде „Спровођење алтернативних санкција у Србији“, у организацији Правосудног центра за обуку и стручно усавршавање Србије, Савета Европе и ОЕБС.
